Deset restorana dobilo je sertifikate sa žigom za prodaju brendiranog leskovačkog roštilja, tako da od danas pravu leskovačkiu pljeskavicu, ćevap ili uštipak, možete poručiti samo u tim usotitljeksim objektima.
Žig “Leskovački specijaliteti sa roštilja” dobili su restoran Princ, Cap Cap, Apostolović, Groš, Dom učenika restoran Mladost, Koliba, Vila Gunjetinac, motel Gunjetinac, Vizitorski centar Teodora iz Lebana i Stari grad iz Leskovca.
I ostali ugostiteljski objekti iz cele Srbije mogu da konkurišu kod Regionalne privredne komnore za dobijanje ovakvog sertifikata i licence.
Svi dobitnici sertifikata Privredne komore Srbije prošli su obuku a čitav projekat vredan 170 hiljada evra, trajao je 18 meseci.
„Posle 29 godina leskovačkog roštilja grad roštilja konačno je dobio pečat svega onoga što smo do sada radili kroz projekat prekogranične saradnje koji je finansiran iz fondova Evropske unije. Uspeli smo da dođem do kraja zaštite jednog od najvećih brendova ne samo juga Srbije, Leskovca nego i ovog regiona„, istakao je direktor Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga Goran Jović.
Postupak brendiranja leskovačkog roštilja radio se sa partnerima iz Bugarske Privredne komore iz grada Vraca, partnerima iz Visoke poslovne škole i podršku celom ovom projektu dala je i lokalna samouprava.
Prvi jelovnik simbolično je uručen prvom čoveku grada Leskovca Goranu Cvetanoviću koji je ovaj dan nazvao istorijskim danom za leskovčane čiji će roštilj biti ucrtan na svetsku mapu gastronomije.
„Ovaj dan će biti upisan u istoriju i ne trebamo biti skormni, nego reći onako kako jeste. Ovaj dan će biti zapamćen kao početak kada će naši uvaženi ugostitelji moći ponosno da svim svojim posetiocima ponude naš zvaničan brend a to je leskovački roštilj poznat širom sveta“, poručio je gradonačelnik.
Cvetanović je naglasio da će od danas miris pravog leskovačkog roštilja moći će da se širi samo na onim mestima gde ga spremaju na stari tradicionalni način na koji se već stolećima sprema u našoj sredini.
Zanimljivo je da su među dobitnicima uglavnom mladi ljudi, sinovi i unuci koji su nastavili porodičnu tradiciju pravljenja leskovačkog roštilja.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Naručivao sam i jeo „leskovački“ roštilj diljem celog Balkana. Nisam baš neki svetski putnik ranga ove dvojice stručnjaka za roštilj i giros iz centra fotografije, jer sam za razlku od njih svoja putovanja plaćao iz sopstvenog džepa. Balkan je ipak moja „kuća“ i prešao sam ga i uzduž i popreko.
A „naš“ leskovački roštilj sam konzumirao najčešće na Jadranu, sve od Istre preko Splita i Dubrovnika, pa tamo „dole“ do Ucinja. Pa onda u Ljubljani kod našeg Mome… Pa u sred Zagreba kod našeg Koste… A ima ga i to odličnog, čak i u Osijeku…. Zatim na albanskom Jonskom moru… Pa u sred albanske Tirane i još albanskijeg Berata…A o čitavoj Bugarskoj da i ne govorim.
I da li je sve to bio baš leskovački roštilj?
Kad kažem leskovački, mislim na onaj pravi… To jest na onaj najpraviji! Na Buretov… ili bolje rečeno na „Balkanov“, uz koji sam i sam odrastao.
Pa naravno da nije!
Ali… Da li takav roštilj uopšte još uvek negde postoji? Da li uopšte postoji taj „BREND“… da li postoji njegovo „GEOGFRAFSKO POREKLO“… naročito ako znamo da većina goveda od kojih se proizvodi, već godinama dolazi iz Španije (verovatno samo fiktivno)? I ako pritom svi još bolje znamo da u tzv. brendiranom leskovačkom roštilj mesu, biljnih proteina ima u količinama koje višestruke prevazilaze dozvoljeni nivo. Da, naravno… o SOJI govorim!
I pored toga, kad u svim gore pomenutim (mahom turističkim destinacijama), pored svih onih blještavih belosvetskih firmi vidite natpis, „Leskovački roštij“… morate osetiti PONOS!
Naravno samo ako ste pravi Leskovčanin! Ako ste pravi Leskovčanin, predrago vam je što je čitav svet čuo za vaš grad i što taj grad itekako postoji na gastronomskoj mapi planete. Ponavljam, sve to osetite SAMO ako ste pravi Leskovčanin!!!
Sve ovo napisano do sada je naravno bio samo uvod, a sada prelazim na „kvaku 22“.
Ono što je potrebno znati, a što naravno svi vrlo dobro znamo je sledeće:
– Gospodin koji je smislio čitavu ovu ujdurmu i „slikuvanje sas gradonačelnika“… smislio je ovo samo zarad sopstvene promocije, a nikako ne u korist Leskovca. ON naravno nije pravi Leskovčanin… kao što nije ni pravi doktor nauka… kao što nije ni pravi fotograf… a priča se da ga se i „njegovi“ (pravi) Lebančani, u poslednje vreme masovno odriču!
Uz čitavu ovu burlesku na privredno-komorski način, pomenuo je i nekakve sankcije za sve one koji se usude da prave leskovački roštilj bez njegove dozvole?! Možda planira da šamara, ili zavrće uši? Ko zna?! Sila je on, i to napredna!
Dakle da zaključim:
– Leskovački roštilj (O SVOM TROŠKU, SA SVOJOM PORODICOM I PRIJATELJIMA), pored nekih gore pomenutih (sertifikovanih (?)) restorana, jedem često i kod „Bibca“ i kod „EME“, i kod „BRAĆE ĐOKIĆ“ i u restoranu „MK“, i na mnogim inim mestima u gradu Leskovcu, a i van njega.
– A šta jede „uvaženi“ fotograf, ili je ipak u pitanju „doktor nauka“ (?),… gde to jede… i što je najvažnije, o čijem trošku to jede… naravno svi vrlo dobro znamo!
Uostalom, još odavno je veliki čika Rade Jović rekao da je za dobar leskovački roštilj između ostalog potrebno da:
– Domaćica mora da bude ubava, a domaćin da neje budala!
A ja na toj, a u vezi sas sve ovoj, mogu da kažem samo:
– Kakva mu je domaćica ne znam. Nesam gu gledaja! Al da vu je „domaćin“ budala… toj svi znamo! Zar ne?
A bre prijatelju pa ispade da ti dom ič ne jedeš, nego sve po kafane i da ti žena neka velika gospođa. Ono nesam je videja a teb te ne poznavam, al po onoj što pisuješ mora da si neki veliki protođer, a protođer je protođer pa neje važno s čije pare jede.
A ovaj što ga vikaš budala, e tuj si se mnogo zajebaja. Ič neje budala. Mlogo je pametan. Sm se sekiram što sam čuja da mu pamet procuruje na jedno od jedno i po uveto (onoj pola mu Jugmedija izgrizala zajedno s onija što oće da gi apsi po leba-ne).
I još nešto. Ič ti ne verujem da si tolko jea po tija Zagrebi and Ljubljane. Mora da si negde pročitaja po ovija interneti u guglajci. Ajd u zdravlje!
Stvoria je simbiozu sas prvog čoveka u grad, jer svi tija „velikani“ za životni uspeh smatrav neizbivanje iz kafane i prozu tipa „da gim ćevapi sami ripav u tanjir“.
Ko jos jede kod eme? To je bio najprljaviji lokal u gradu u onoj trafikici. Najjaci rostilj je kod ckalje,mondisa i bobana. Neka objavi redakcija posto ste mi prosli komentar odbili…
Đuro, alal ti vera za komentar! Da sami plaćaju svoje račune od plate ne bi se isprđuvali svaki dan po kafane.
Nele ti se ne vikaš Djura, što se takoj potpisuješ? I kako znam da si Neša? Pa sam si rekao, po jedenje. Tatko si za gurmanluci, i vidi ti se.
Sreća, sreća radost, voli me Tito
Svi restorani ce dobiti sertifikate samo je pitanje ko ce koliko da plati.I da napuni budžet.Manjka lova u opštinskoj kasi pa mora da se uzima i opravda na neki nacin.A i ne sumnjam da su neki sa slike redovni gosti tih istih restorana.
I tako Ides u restoran na dobar rostilj vidis prijatelje i drugove.A sa druge strane znas da nigde u gradu nema mesta gde se moze pojesti pravi rostilj.Svi vlasnici restorana natucuju rostilj po mesarama ne po kvalitetu.Vec po ceni,,Hocu rostilj meso od 300 din po 1kg.I sta reci vise o Leskovackom rostilju bruka.
Bečejac i mehana pa svi ostali
sandokan I srč su najbolji u grad njima netreba licenca zna se kod bibca na cose kad ides na put kod sandokana i srč kad se opustis da sendes malo !