Blaža Bogdanov, član Udruženja građana Bev, je jedan od retkih Vranjanaca koji sa sobom uvek nosi grafitnu olovku. Od nje se ne odvaja gotovo od detinjstva jer je uvek imao potrebu da nešto na brzaka nacrta. To je činio i u retkim trenucim odmora dok je radio na velikim inostranim turističkim brodovima.

Tako je za sedam godina koliko je proveo radeći na kruzerima nastalo mnogo crteža koje je on svojom rukom nacrtao širom sveta.

Ovaj talenat koji je udetinjstvu razvijao na likovnim radionicama i u Školi animiranog filma, Blaža je nasledio od svog oca. Iako su ga svojevremeno vranjski slikari ohrabrivali da svoje crteže boji četkicom on se nikada nije usudio da to učini. Verovatno se to nikada ne bi ni desilo da pandemija korona virusa nije ukotvila kruzere u luke, a on bio primoran da se vrati svojoj kući. Otada je on sve češće posezao za crtežom kako bi skrenuo misli sa loših vesti koje su do njega svekodnevno pristizale.

I dok je jednom prilikom listato objave na internetu naišao je na slike rađene prirodnim bojama kao što su čaj, kafa i vino i poželeo je da i sam nešto slično uradi.

„Slike rađene vinom ili tehnikom poznatijom kao Vinorel su me oduševile. Ubrzo potom sam saznao da slike na ovaj način radi i Mira Kovačević, akademska slikarka iz Pančeva. Kada sam sa njom stupio u kontakt zamolio sam je da mi objasni kako se to radi, što je ona na moje veliko zadovoljstvo i učinila.“,priča Blaža.

Iako je u početku mnogo grešio Blaža se nije obeshrabrio. Naprotiv u hodu je uz slikarkinu pomoć ispravljao svoje greške i postajao sve bolji i bolji što se i te kako primećivalo na njegovim crtežima. To su zapazili i njegova supruga, članovi porodice i prijatelji koji ga zdušno podržavaju u svemu što radi, a koji su znali da zaneme pred lepotom nacrtanih portreta crkava sa Kosova i Metohije, Isusa Hrista, njemu dragih ljudi i životinja.

Iako ovaj hobi ima indicija da preraste u nešto ozbiljnije od toga, Blaža nema takve ambicije. On želi samo da uživa u onome što radi.