U Prokuplju je danas održan protest pod nazivom „Od mosta do mosta – više je dosta“, koji je, i pored slabije posećenost, sproveden u potpunosti po planu. Skup, koji je prvobitno bio zakazan nedelju dana ranije, ali je pomeren zbog lošeg vremena, okupio je oko stotinak građana na Trgu topličkih junaka u 16 sati.

Pre samog početka šetnje, prisutnima su se obratili studenti, podsetivši da današnji datum 3. maj, nosi snažnu simboliku. Upravo tog dana, pre dve godine, dogodila se tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, koja je, kako su rekli, zauvek promenila naše društvo.

U istom tonu, ukazali su i na trenutak kada je 1. novembra 2024. godine nadstrešnica u Novom Sadu usmrtila 16 osoba, što je kao što svi raznumni znaju, pokrenulo talas protesta širom Srbije.

Već u 16.30 sati učesnici su mirno krenuli u šetnju glavnom i Dobričkom ulicom, uz pištaljke i poruke nezadovoljstva. Trasa ih je vodila do prvog mosta kod nekadašnje Staklare, gde je u 17 sati održana simbolična 16-minutna tišina. Ovim gestom odata je pošta žrtvama tragičnih događaja od 1. Novembra prošle godine, kada je kako su govornici podsetili, „sistem konačno pao – ali nažalost na nas, i to sa smrtnim ishodom“.

Tišina je, međutim, više puta narušavana novokomponovanom muzikom pogrdnog sadržaja koja je dolazila iz obližnjeg romskog naselja. Ipak, brza intervencija policije, koja je tokom celog događaja pratila protestnu kolonu, omogućila je da skup zadrži dostojanstvo i mirnu atmosferu.

Učesnici šetnje gotovo tokom celog puta dobijali su podršku sa prozora i iz automobile, mnogi sugrađani su mahali, trubili i pozdravljali ih, što je dodatno pojačalo duh solidarnosti. Dolaskom na glavni gradski most kod autobuske stanice u 17.35, protest je prešao u završnu fazu sa govorima, štandovima i kulturno-zabavnim programom pod sloganom „Svi putevi vode na most“.

Studenti, organizatori skupa, pripremili su vodu, sokove i zanimljive punktove gde su građani mogli da razgovaraju s njima, napišu pismo vlastima ili zavrte „točak sreće“ za simbolične nalepnice s duhovitim porukama – potpisane od strane „magarevačkih studenata“, kako sebe ironično nazivaju.

This slideshow requires JavaScript.

Usledili su govori koji su jasno ukazivali na lokalne probleme. Jedan od govornika se osvrnuo na katastrofalno stanje puteva u Prokuplju: „Voziti se ulicama Prokuplja danas je kao da ste u zabiti zaboravljenoj od sveta. Ograničenja brzine gotovo da nisu ni potrebna – rupe i oštećenja nas prisiljavaju da vozimo sporo, oprezno i sa strahom. One se godinama samo prekrpljuju, a ne rešavaju se problemi – ni kvalitetno, ni trajno, ni odgovorno. Novac namenjen za asfalt očigledno ide u džepove pojedinih službenika – jer drugačije ovakvo stanje ne možemo da objasnimo. Na terenu, već posle mesec dana – nova ulica je iskopana, sa šahtama koje su već propale. Naša tišina im je do sada bila najveći saveznik. Vreme je da dignemo glas. Prokuplje nije ničija privatna prćija. Ovo je naš grad. I vreme je da se tako i ponašamo“.

Nakon toga, u završnom obraćanju, studenti su objasnili zašto stoje ispred mosta, ali ne i na njemu.

„I to nije slučajno. Imamo informacije da je most formalno bezbedan, ali realno – opasan. Kao i ceo sistem. Ako je po njihovom zakonu da se narod krade, vreme je da narod napiše novi zakon. Kupili su zadužbinu po 1.394 evra po kvadratu, a samo mesec ranije prodali lokal u centru za 700. Šta smo mi? Njihova privatna trgovina? Dosta nam je bahatosti, dosta korupcije, dosta ruševina od grada koji ima dušu, ali mu svakog dana uzimate po deo“.

Snažna poruka usledila je i u nastavku:

„Mi necemo stati. Nastavicemo da se borimo za svaki metar asfalta, za svaku stolicu u vrtiću, za svako pošteno radno mesto, za čist vazduh i vodu, za bezbedan most. Jer ovaj grad je naš, a ne njihova privatna kasica-prasica“, uz ovacije okupljenih.

Uz govore, na mostu su bile izložene i fotografije gradskih problema na koje su studeni i ukazivali – rupe na ulicama kao „rupe u sistemu“, postavljene skupe kamere koje ne rade, neotvoreni bazen, napušteni parkovi i dečja igrališta, zatvoreni objekti koji su nekada bili sumboli grada. Skup je zatvoren emotivnom i dostojanstvenom izvedbom rodoljubivih i protestnih pesama u izvođenju učenica Eme i Anđeline, koje su, kako su mnogi rekli, „dirnule ravno u srce“.

Tako se i ovaj protest završio mirno, ali sa jasnim porukama da borba tek počinje.