I ovog novembra – svakodnevna magla i smog vidljivi su golim okom. Građani Srbije svake zime dišu loš i zagađen vazduh koji sadrži ogromnu koncentraciju PM čestica. Vlada Srbije je još pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha – u kome se navodi da je zagađenje vazduha uzrok prevremenih smrti, međutim – stručnjaci ukazuju da nije poznato koje mere su primenjene da se poboljša kvalitet vazduha.

Postoje mere koje  treba da se primene i tek tada ćemo imati zagađenje  ispod granica koje su propisane zakonom o kvalitetu vazduha, ali je, prema oceni stručnjaka, problem  što su i te granice kod nas mnogo više nego one koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija, piše Insajder.

Sa prvim danima zime i novi uzroci zagađenja – uz industriju i saobraćaj tu je i početak grejne sezone. Koliko zagađen vazduh utiče na zdravlje, govori i podatak da je 17 odsto  svih malignih oboljenja pluća u Srbiji izazvano upravo svakodnevnim udisanjem lošeg vazduha, napominje za Insajder klimatolog Vladimir Đurđević.

„Zimski uslovi, meteorološki da kažem, doprinose da bolje vidimo zagađenje koje je inače veliko i tokom leta. Mi tokom leta nemamo problema sa ovim PM česticama, ali imamo problema sa prizemnim ozonom koji nastaje iz opet nekih gasova koji se emituju kao što su azotovi i oksidi. I to zagađenje tokom leta zbog prizemnog ozona je isto ozbiljno, nije uopšte zanemarljivo. Tako da manje više, tokom cele godine u Srbiji, pitanje kvaliteta vazduha je vrlo ozbiljno i to se najbolje vidi kroz tu činjenicu da je prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji i broj smrti koje se mogu povezati sa zagađenjem oko 15.000.“ kaže za Insajder profesor Fizičkog fakulteta i klimatolog Vladimir Đurđević.

Budžet za zaštitu životne sredine ove godine je rebalansom smanjen, iako stručnjaci smatraju da bi trebalo ulagati više kako bi se rešio problem kvaliteta vazduha i eliminisala zagađenost. Prema aplikacijama koje pokazuju merenje zagađenosti, ovaj problem nije ni približno pod kontrolom.

„Prema našem zakonu o kvalitetu vazduha, naše te granice dozvoljenog zagađenja su daleko veće od onoga što je u EU, a posebno su veće od granica koje su propisane najnovijim izveštajima Svetske zdravstvene organizacije. Tako da i po tom najboljem scenariju, ukoliko implementiramo sve mere u našoj programu kvaliteta vazduha, mi ćemo verovatno biti prilično daleko od nekih EU standarda, a posebno ćemo biti daleko od standarda Svetske zdravstvene organizacije. “ napominje Đurđević.

Prema rečima Insajderovog sagovornika, država pojedinim merama pokazuje volju da reši problem – ali te mere nisu vidljive. Prema aplikacijama koje mere zagađenost vazduha Beograd je u poslednjih par dana peti najzagađeniji grad na svetu. Međutim, i drugi gradovi širom Srbije poput Valjeva, Čačka, Užica i Novog Pazara – redovno su u vrhu lista najzagađenijih u Evropi i svetu.