Gradsko šetalište u Vranju najlepše je u vreme Božića. Badnjaka ima gotovo na svakom koraku. Od onih koje kupci mogu sami da odlome od hrastovih grana, pa do onih ukrašenih kukuruzom, kestenjem, pšenicom i orasima.

Upravo sa ovakvim motivima svoje badnjake na prodaju je iznela i Vranjanka Sanja Dunčić. Uprkos hladnoći ona se ne žali na prodaju. Naprotiv, njeni badnjaci i ove godine imaju dobru prođu kod kupaca. Ovo i ne treba da čudi jer je Sanja u poslednjih petnaest godina mušterije stekla prodajući šećernu vunu.

Ona je i ove godine sam sa mnogo ljubavi i mašte pripremala badnjake. U tome joj je mnogo pomogao i suprug. On je još pre dva meseca iz šume snabdeo hrastovim grančicama. Glogovo drvo bez koga se njeni badnjaci ne mogu zamisliti doneo joj je jedan prijatelj iz sela Lukovo. Tek posle ovako obavljenih priprema mogla je da krene sa pripremanjem badnjaka za prodaju.

„Nisam štedela na maštovitosti. Koristila sam sve moguće tehnike i detalje da oni ispadnu što lepši. Uz malo lepka od balon konca napravila sam divne korpice za žito koje sam zasejala na Svetog Nikolu. Vranjanci to vole i kupuju ga za Božić jer je ono simbol berićeta. Veoma su im interesantni i badnjci koje sam upakovala u vezane vrećice. Ove godine sam svojim mušterijama ponudila i badnjake koje sam stavila na drvena postolja, a koje sam ukrasila žitom, kukuruzom, orasima… Međutim, neke mušterije žele da kupe samo badnjak bez ikakvog ukrasa. Mislila sam i na njih jer je moja želja bila da na mojoj tezgi za svakog od njih bude po nešto.“, kaže Sanja.

Uz badnjake, ova kreativna žena je svojim mušterijama ponudila i zagoretke, alvu, raznovrsne lizalice i luše koje sama pravi od šećera, vode, šećernog sirupa, oraha i brašna. Kaže da je ovaj zanat učila sama preko Interneta i njegove tajne shvatila je tek kada je radeći više puta ruke opekla.