Milan Ilić (36), rođen u skladnom braku, detinjstvo je proveo u srećnoj porodici. Sticajem niz tragedija, danas je ostao bukvalno na ulici, beskućnik koji noće provodi spavajući na jednoj manjoj deponiji na Hisaru, a danju hvata sunce po parkovskim kupama i – gladuje.
Priča je teška i tužna pa dok razgovaramo plačemo oboje. Počinjemo od početka.
Imao je 12 godina kada mu je majka, iz čuvene Šantić porodice iz Leskovca, umrla 2005.godine, a posle nekoliko dana od tuge je umro i njegov otac. Živeli su u svojoj kući u Ulici Ivana Milutinovića.
Posle njihove smrti on i sestra prešli si kod babe i dede po ocu u jednosoban stan na Bulevaru oslobođenja u centru Leskovca.
“I tu mi nije bilo loše, zaista, čuvali su me. Počeo sam da studiram na Tehnološkom, smer biohemija, ali baka se razbolela od Alchajmerove bolesti, deka već bio star i pomalo nezgodan, pa nisam smeo na minut da je ostavim. Imao sam i devojku ali me je ostavila jer nisam imao vremena za nju, a ja ostavio fakultet”, priča mladić, kojeg naša pitanja dodatno rastužuju.
Posle pet godina takvog života, baka je umrla, a deka se razboleo, pa je trebalo da se i njemu posveti.
“Nisam mogao nigde da radim, pet minuta da se odvojim od deke”.
- godine, deka po majsci iz Šantić porodice umire neposredno pre korone.
U međuvremnu kuća roditelja je ruinirana i prodali su je za male pare.
“Mesec dan posle njegove smrti sam se odmarao u stanu od višegodišnjih muka i stresova. Kada sam krenuo da tražim posao, naišla je deoba nasleđa odnosono dekinog i bakinog stana, iako sam ja imao ugovor o doživotnom izdražavanju. Prosto, ugovor je nestao, ispario, a ja u onoj gužni nisam znao gde da ga tražim. I sada verujem da u nekom organu postoji kopija, pa ako postoji da mi jave”.
Dedina i babina ćerka, Milanova tetka po ocu, pošto nije bila ugovora, imala je većinsko vlasništvo, prodala stan, Milanu isplatila njegv deo i otišla. S tim novcem je iznajmio stan, našao posao u Zlatnom tragu, radio šest meseci na kasi i obučavao druge kasire, ali se, opet sticajem okolnosti zamerio “šefici” jer je non-stop “buljio” u kasu.
“Ostanem i bez tog parčeta hleba, a ja zaista volim da jedem, mlad sam i zdrav i čim ustanem prvo pomislim na hleb”.
Konkurisao je u Aptivu, rekli su mu da pripremi sve papire i čeka poziv. Poziv nije stigao, kiruji nije mogao da plaća, pa je uzeo ono svoje malo pokućanstvo od jednog kofera i ranca i zaputio se kod tetke u Kovin.
“I bolje da nisam išao jer me je držala kao da mi je kamere na leđima ugradila. Ako tražim posao, zašto tražim, ako ne tražim zašto i sve tako – zašto?”.
Zbog nekog malog parečeta zemlje, za koje Milan i ne zna gde je, ne može da zatraži ni socijalnu pomoć.
U međuvremnu je dobio upalu pluća i mesec dana se lečio u Beogradu, ali je još nedolečen pa tokom razgovora se zacenjuje od kašlja.
“Sada i nemam novca za lečenje”, veli
Vratio se u Leskovac, jer mu je pretekao novac za nekoliko dana spavanja u hostelu, sve se nadajući da će ipak nekako u rodnom gradu pronaći svoj put.
Nije.
Nije iamo gde da spava posle hostela.
“Prvi noć, i to je moja prva noć pod vedrim nebom kao beskućnika, proveo sam pored pošte iznad Veternice, premrzao sam. Kako je bilo isuviše hladno, pronašao sam ono staro sklonište ispod parka Devet Jugovića i tu prenoćio nekoliko puta pošto sam očistio deponiju, ali od pacova nisam smeo da se uspavam”.
Kasnije je otišao na Hisar, na početaku brda raščistio jednu deponiju i tu spavao nekoliko noći jer je, priča, pesak ispod deponije bio topao.
“Onda se pojavio moj školski drug Aca Veselinović, kasnije doveo i našu školsku druagaricu. Trenutno su me smestili u hostel, kupili mi hranu, pa sam malo srećniji. Traže trajnije rešenje sa sveštenstvom, ali ja neću da budem izdražavano lice, ja hoću da radim”, priča mladić koji kaže da je smršao 10 kilogarama.
“Rođen sam pod srećnom zvezdom, no, napustila me je sa mojih 12 godina. Osećam se jadno, stid me je da se sretnem sa nekadašnjim prijateljima, sagnem glavu i prođem”, priča mladić čije reči prekida jecaj.
Njegov broj telefona je 0691353512
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Puno je ovakvih nesrećnika po Srbiji. Mladić je zaista imao težak ž
ivot. Molom sve privrednike, domaće i strance koji vode naši ljudi da ga pod hitno zaposle. Budimo ljudi u ovom ludili. Ostali smo sami sebi, pomozimu mu jer on traži molostinju.
Mladić se zove Milan, pokojni otac je Mića a majkinog i od njegove rodjene sestre nemogu dase setim imena. Njegova priča nije tačna, tj nije se tako desilo kao što on priča! Ima rodjenu sestru koja je udata i ima porodicu. Sa njegovom tetkom Marinom Šantić pohadjala sam osnovnu školu. Igrom slučaja živim u ulici Ivana Milutinovića na maloj udaljenosti od kuće u kojoj je momak živeo i istu prodao!! Kuće je bila u odličnom stanju sa nedovršenim spratom a sad je od strene kupca sve završeno. U tom dvorištu mu živi stric i teča, suprug nkegove pokojne tetke a rodjene sestre njegovog pokojnog oca!! Čuvao je od pokojne majke,majku svoju baku u severnom bloku. Momak ne voli da radi poročan je i sve što je imao prodao i potrošio (nek vam on kaže na šta, umesto da laže) a sad je beskućnik?! Pored toliko žive bliske familije, rodjene sestre i tetke Marine? Tosu njegove priče i lako je proveriti jer u tom dvorištu su kao što rekoh njegov stric i teča. Eto do čega gaje doveo alkohol i ostale loše navike…..
I sta sa tim, sto je takav, ko ga j..be. ne osudjuj da te sutra sam Bog neosudjuje. Neznas kakve su mu muke u glavi. Nego ako nemozes da pomognes onda se pomoli za nesrecnika. Ako i to nemozes, onda nepravi gluposti.
Milan je ziveo u mom komsiluku od rodjenja. Ima brojnu blizu rodbinu i sestru Mariju koja je udata u Vranju u dobroj porodici, ima troje dece. Pored stana koji spominje imao je i kucu koja je bila u super stanju i prodao je. Skoro je na Le online pijaci trazio stan da iznajmo. Sta se tu izdesavalo samo on zna ali mi je prica zaista cudna. Svakako mu treba pomoci ali pre svega da stane na noge i zaposli se.
Slovence smo raširenih ruku primali u svoje domove kada su ih Nemci proterali.
Ko neće brata za brata, taj će stranca za gospodara. Sad su oni ovde vlasnici banaka, nekretnina, trgovinskih lanaca.
Ti baš umeš da kažeš malo ali bez veze! Još pominješ Boga? Ovo su činjenice i istina o kući koju je prodao a njega pitaj zašto tad sebi nije kupio bar jednu sobu i dali je sestri dao deo? A tetku koja je zakonski naslednik kao i njegova pokojna majka, isplatila mu njegov deo koji mu takodje po zakonu pripada! I šta ovde nije jasno i o čemu ti pričaš? A to dali ćemu neko pomoći itd., o tome se razmišlja kad se novac troši na poroke koji su njegov izbor! I ugovor o doživotnom izdržavanju, da nije žalosno bilo bi smešno, nije ni to tačno!!!!!
Da treba pomoći, da se nadjemo jedno drugom kao ljudi, komšije, sugradjani! I nije lako ostato bez oba roditelja za kratko vreme! Kao što nije ni lako a i nosi se odgovornost za porodicu, decu, kad glava kuće a neretko i oba partnera ostanu bez posla! A onda toj porodici koja se jedva snadje i za parče hleba, država-izvršitelji uzmu sve zbog dugovanja za komunalije ili zbog kredita za kuću ili stan! E toje strasno i tu svako pametan sa ili bez empatije treba pomoći!!! A ovo Bože mi oprosti ima živi dok se sestra ne uda i dok se rodbini nesmuči ponašanje, pa okrene ledja, a on „leži lebu date jedem“ i samo bi da troši, provodi se i svesno bira svoj put pa proda tudju muku?! I on zbog svog ponašanja završi na ulici i sad mu treba pomoć?? Ja to nemogu da razumem i još ispade žrtva za babin stan, u koji je našo utočište kad je prodao kuću i trošio novac na „svoje potrebe-poroke“! Centar za socijalno kakav god daje, svi koji su predali odgovarajuće papire pritom i oni pomognu svojim potvrdama, pa se takse ne placaju i dobije se socijalna pomoć!! Ovo je priča date Bog sačuva, puna nelogičnosti i neistine! Ne sumnjam daje bolestan od nacina života koji je birao a i laži kojima se služi dabi došao do novca!