LJUDI KOJIMA SE LESKOVAC PONOSI - AKADEMIK JOVAN HADŽI-ĐOKIĆ

Od Turekovca i Leskovca do Srpske akademije nauke i umetnosti

Prošao sam jedan trnovit put ali sam na kraju postao i akademik. Vredelo je da se čovek pomuči i da dođem iz Turekovca i Leskovca do Srpske akademije nauke i umetnosti, rekao je sinoć na predavanju o svom životu u leskovačkoj biblioteci akademik Jovan Hadži-Đokić.

Jovan Hadži-Đokić, specijalista urološke hirurgije, član je Srpske akademije nauke i umetnosti, čovek poznat i u evropskim i svetskim razmerama, ličnost koja je u Leskovcu provela detinjstvo, stekla osnovno i srednje obrazovanje i čovek kojim se ponosi grad na Veternici.

Član je Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 1996. godine, a od 2003. godine i član Srpske akademije nauka i umetnosti

Hadži-Đokić je čest i rado viđen gost u Leskovcu, ali je prvi put sinoć pričao o svom životnom putu na kojem Leskovac zauzima važno mesto i zbog toga mu se uvek rado vraća.

Govoreći o sebi govorio je i o Leskovcu, kakvog se više ne sećaju mlade generacije, pa je na neki način održao i čas istorije o svom gradu.

„U prvi razred osnovne škole krenuo sam u selu Turekovac kod Leskovca, gde sam bio šest meseci, a posle sam prešao u školu „Josif Kostić“ u Leskovcu. Nakon završene osnovne škole, upisao sam i završio Gimnaziju u Leskovcu, a onda sam 1963.  godine trbuhom za kruhom prešao da studiram medicinu u Beogradu“, počinje priču o svom životnom putu Hadži Đokić.

Svoje prve školske dane pamti, kaže, po jednom mostu preko koga je, kada reka Jablanica nadođe, morao da puzi kako bi stigao do škole, ali i po jednoj zimi kada se sankama sa svojom porodicom preselio u Leskovac, a svoj prvi dom našli su u tadašnjem “Spirkinom dućančetu”.

“To je jedan dućan koji je moj otac našao i tu smo živeli 10 dana i smrzavali se, da bi jedno veče otac rekao sad se selimo u Drvni kombinat, sadašnji Katastar, i tu smo živeli u dve kancelarije, pune četiri godine”, priseća se Hadži-Đokić.

Nakon završene osmogodišnje škole, seli se u leskovački Rasadnik, u Vlajkovu ulicu, a taj period pamti po udaranju kamena temeljca u fabrici Zdravlje.

“Prolazio sam Vlajkovom ulicom kroz Podvorce, igralište Omladinca i dolazio do Gimnazije, kada je otac dobio posao u Poljoprivrednoj školi i ponovo smo se preselili”, priča nam svoj životni put ovaj akademik.

Gimnazijske dane pamti po školskim drugovima, dramskoj sekciji i sviranju gitare, a nakon završene srednje škole, davne 1963. godine, upisuje studije medicine u Beogradu.

“Prvi susret sa Beogradom pamtiću po utakmici Crvene zvezde i Sarajeva na kojoj je Zvezda pobedila rezultatom 3:1, na prvi put otvorenom stadionu Marakana, gde me je sa svojim drugom Gvozdenom Stamenkovićem odveo moj otac koji je pre toga dobio posao u Privrednom kombinatu Beograd”, ispričao nam je Hadži-Đokić.

Već na trećoj godini studija, postao je demonstrator na Inistututu za histologiju i biologiju na Medicinskom fakultetu, gde je proveo 2,5 godine.

Posle diplomiranja završio je Sanitetsko-oficirsku školu u Beogradu, a od 1973. godine pa sve do penzionisanja 2009. godine radio je i na beogradskoj Urološkoj klinici.

Tadašnji period svog života pamti po studentskoj praksi iz hirurgije u Čehoslovačkoj, druženju sa akademicima, naučnicima, doktorima i profesorima, ali i po usavršavanju u Evropi i svetu.

Posebno izdvaja svoje usavršavanje u Parizu i Firenci gde je proveo ukupno devet meseci.

„Imao sam prilike da učim od najvećih stručnjaka u to vreme o raku mokraćne bešike, tamo su dolazili urolozi iz celog sveta na usavršavanje. To je jedan lep period mog života, ali ja uvek govorim mladima i za medije, da mladi ljudi moraju da odu malo na usavršavanje u inostranstvo, jer tamo vam se otvore nekako oči i pogledi, odmerite se koliko vredite i koliko vredi naša medicina i gde ste vi tu“, poruka je ovog akademika mladima.

Iako je tada imao ponudu da ostane i radi u Parizu, ipak se vratio u Srbiju, jer je kako ističe, naša zemlja najlepša na svetu i uvek savetuje, bez obzira na probleme oko zapošljavanja, da sve to prođe.

„Ovde je jako lepo i mogu i lepo da rade i da odu da se usavršavaju i da na kraju postanu ono što žele, ali moraju i mnogo da rade, nema ‘leba bez motike’, kako kažu one naše narodne poslovice i mora da se dobro i ozbiljno radi da bi se došlo do uspeha“, smatra Hadži-Đokić.

Posle povratka sa stručnog usavršavanja 1985. i 1989. godine, uveo je brojne metode na Urološkoj klinici u Beogradu i u urološku hirurgiju u Srbiji.

Operisao je na urološkim odeljenjima u Beogradu, Leskovcu, Vranju, Pirotu, Ćupriji, Valjevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Boru, Čačku i Smederevu, gde je vršio i edukaciju lekara urologa.

Poslednjih godina razvio je veoma intenzivnu saradnju sa Nacionalnim institutom za rak u Havani, na kojem je po pozivu u poslednje četiri godine gostovao šest puta i uradio 25 pokaznih hirurških intervencija iz oblasti urološke onkologije.

Objavio je više od 500 stručno-naučnih radova i 11 monografija.

Učestvovao je na brojnim kongresima u Barseloni, Minhenu, Parizu, Hamburgu, Amsterdamu, Milanu, Rimu,Trstu, Zagrebu, Budimpešti, Bukureštu, Atini, Stokholmu, Santijagu, Sidneju, Singapuru…

Iako je prošao skoro ceo svet i stekao prijatelje iz visokog društva, Leskovac i svoje školske drugove iz gimnazijskih dana nikada nije zaboravio, što možda najviše govori o veličini ovog čoveka.

“Sastajali smo se u početku na 10, 15 godina a sada, pošto se nažalost smanjujemo, sastajemo se svake godine i ti susreti su uvek lepi i za pamćenje”, priča sa setom u glasu akademik Jovan Hadži-Đokić.

Da ni oni njega nezaboravljaju, pokazali su sinoć, kada su se na njegovu radost svi našli u publici da mu odaju priznanje za sve što je u životu postigao, ali i da ponovo zajedno zabeleže još jedno veče za pamćenje.

Pored svih ovih titula i priznanja koja je dobio tokom svoje bogate karijere, Jovan Hadži-Đokić je od 2006. godine i počasni građanin Leskovca.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar