Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini Grada Niša, podneo je odborničku inicijativu kojom traži da Niš bude prvi grad u Srbiji koji će proglasiti vanredno stanje zbog velike zagađenosti vazduha i da se hitno preduzmu mere kojima bi se sprečile posledice po zdravlje naših sugrađana.

“Vlada Severne Makedonije uvela je vanredno stanje u glavnom gradu Skoplju i još tri grada kako bi zaštitila građane od veoma visokog nivoa zagađenja vazduha.

Pozivam nadležne da se po uzoru na komšije ponašamo odgovorno i da Niš bude prvi u Srbiji koji će uvesti vanredno stanje zbog velike zagađenosti vazduha i da se pod hitno preduzmu sve neophodne mere kojima bi se sprečile dugoročne posledice po zdravlje naših sugrađana.

Zahtevam i Izveštaj o radu i rezultatima Radne grupe koja je formirana 28.01.2020.godine i Gradskog štaba za vanredne situacije Grada Niša i da se Izveštaj dostavi svim odbornicima na uvid” – izjavio je Miodrag Stanković, odbornik u Skupštini Grada Niša.

Stanković podseća da je 2020. godine podnosio brojne odborničke inicijative sa konkretnim merama koje treba preduzeti da bi se smanjila zagađenost vazduha, ali da aktuelna vlast skoro ništa nije uradila po tom pitanju. Organizovan je i protest na kom su građani iskazali nezadovoljstvo povodom veoma velike zagađenosti vazduha.

“Ovako loš vazduh koji Nišlije udišu iz dana u dan i to godinama, kao posledicu ima povećanje broja obolelih od bolesti pluća, srca i krvnih sudova. U danima visoke zagađenosti vazduha, učestaliji su srčani i moždani udari, a može doći i do pojave ili pogoršanja stanja kardiovaskularnih bolesti i različitih oštećenja centralnog nervnog sistema. Takođe, permanentno loše stanje vazduha, dovodi do slabljenja imuniteta.

Najosetljivije grupe su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji” – dodao je Stanković.

Zagađenost vazduha u Srbiji poslednjih meseci je velika, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu. Niš je među najzagađenijim većim gradovima, a nadležni kažu da su najveći problem individualna ložišta. Glavni uzročnik prekomernog zagađenja su visoke koncentracije PM 10 i(ili) PM 2.5 čestica.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto).

Evropljani postaju veoma svesni ovog problema, a čini se da u urbanim sredinama sve intenzivnije rade na poboljšanju kvaliteta vazduha. Sadnja drveća, ozelenjavanje površina, uvođenje oblasti sa niskim emisijama štetnih gasova, potpuna zabrana vožnje automobila u centralnim gradskim zonama, samo su neki od koraka koje preduzimaju.

“Do situacije da imamo visok stepen zagađenja vazduha smo došli nemarnom politikom Gradskog rukovodstva. Jedan od najvažnijih dokumenata u borbi protiv zagađenja vazduha, a to je Plan kvaliteta vazduha za aglomeraciju Niš, objavljen je 2020. godine. U njemu Institut za javno zdravlje konstatuje da je u Nišu tri godine zaredom vazduh u trećoj kategoriji – prekomerno zagađen i da su razlog za to suspendovane PM čestice. Vrlo malo ili skoro ništa se nije radilo na realizaciji tog plana”, zaključio je Stanković.