Sudbina „albanskih“ dokumentarnih filmova „I pabesi“ (Nevernik) i „Heshtja vret“ (Tišina ubija), producenta i glavnog glumca Gani Veseljija iz Preševa, biće poznata u ponedeljak 14. avgusta.

 Ovu odluku je donela predsednica sudskog veća Aleksandra Tošić Arsić, u petak, posle treće po redu raspravi, koja je u Višem sudu u Vranju trajala četiri  sata i 10 minuta, a bila je zatvorena za javnost.

„Iskren da budem, ja bih voleo da sud zabrani jedan ili oba filma. Takva odluka bila bi svetski presedan, a ja bih, posle Živojina Pavlovića, bio drugi stvaralac na prostorima bivše Jugoslavije, čiji je film zabranjen sudskom odlukom“, rekao nam je Veselji posle izlaska iz sudske sale.

Na pitanje šta očekuje u ponedeljak i kakvoj se presudi nada, slično nam, je odgovorio pravni zastupnik Veseljija, preševski advokat Naser Arifi.

„Postavili ste mi teško pitanje. Za pravosuđe, u ovim filmovima nema ama baš ništa sporno. Na žalost, danas smo u ovoj sudnici čuli drukčije tonove, tako da  ja nisam optimista da će ova filmska ostvarenja uskoro doći pred publiku“, rekao je Arifi.

Inače, premijera ovih filmova bila je poslednje srede u prištinskoj dvorani „Armata“.

Da podsetimo: pošto je u Bujanovcu, za 10. jun bilo najavljeno prikazivanje filmova „Nevernik“ i „Tišina ubija“, bujanovačka policija je dobila dojavu da sadržaji ovih filmova, na nacionalno mešovitom jugu Srbije, mogu „da podstaknu versku mržnju i diskriminaciju“, pa je o tome obavestila Više javno tužilaštvo u Vranju.

Ne dugo potom u Više tužilaštvo su na razgovor pozvani Jetmir Ismalji, direktor Doma kulture, gde su najavljene projekcije ovih filmova, kao i producent i glavni glumac Gani Veselji, koji je u medijima predstavljen kao autor ovih filmskih ostvarenja.

Epilog razgovora je bio da se projekcija filmova  „Nevernik“ i „Tišina ubija“, odloži „do daljeg“ dok sud ne pribavi mišljenje stručne institucije – Filmskog centra iz Beograda.

Veselji inače kaže da on ne može da prihvati stavove Višeg tužilaštva koje traži zabranu filmova, jer se u njima „ne podstiču mržnja, netrpeljivost, diskriminacija…, a zasnovani su na narodnim pričama i događajima“.

„Prvi film govori o čoveku koji je strastveni ljubitelj oružja, koga u jednom trenutku njegov prijatelj prijavljuje policiji, a drugi o mladićima koji ubijaju svog ujaka i za čiji zločin se saznalo posle 20 godina“, priča Veselji.

Dodaje da je prevod naziva filma „I pabesi“, apsolutno neispravan. „Nevernik“ se valjda kaže za čoveka koji ne poštuje veru ili je ateista, a kod mene je to čovek koji je pogazio reč, koji je dao besu.

On na kraju ističe da se u filmovima ne pominje ni jedno srpsko ime, niti neka radnja vezana za Srbe, da su svi glumci Albanci iz Severne Makedonije, sa Kosova i iz Preševa, da je kompletna filmska oprema i scenografija iz Prištine, Skoplja i Tetova, te da su sredstva za snimanje obezbedile institucije iz Prištine.

PROFIL:

Producent i glavni glumac GANI VESELJI (1980), rođen je u Preševu, gde je završio osnovni u srednju školu. Studije glume završio je 2004. godine na Akademiji u Tetovu. Sa nostrifikovanom diplomom 2017. je godinu dana bio direktor Doma kulture. Filmovi„I pabesi“ (Nevernik) i „Heshtja vret“ (Tišina ubija), su njegova prva dva od ukupno pet filmskih projekata koje Vlada Kosova finansira preko Nacionalnog saveta Albanaca u Bujanovcu.

„CRNI TALAS“:

Film „Grad“ je prvi i jedini film na prostorima bivše Jugoslavije, koji je daleke 1963. godine, zabranjen jednom sudskom odlukom, ovoga puta u Sarajevu. Kao predvodnik „crnog talasa“, „Grad“ je igrani omnibus koji se sastoji iz tri priče, čiji su režiseri Vojislav Kokan Rakonjac, Marko Bobac i Živojin Pavlović, Zabranjen je zbog trećeg dela koji je režirao Pavlović, a u filmu igraju: Zoran Sovrlić, Miloš Žutić, Mihajlo Kostić, Predrag Milinković, Slavko Simić, Stole Aranđelović i drugi.

Pored Pavlovića (Grad i Zaseda), tipični jugoslovenski predvodnici „crnog talasa“, čiji su filmovi završili u „bunkeru“ su: Dušan Makavejev (Misterija organizma), Aleksandar Petrović (Seobe), Lazar Stojanović (Plastični isus), Dragoljub Aleksić (Nevinost bez zaštite), Miroslav Antić (Doručak s đavolom)…