Tradicionalni Oktobarski salon slika otvoren je večeras u Leskovačkom kulturnom centru, a prvu nagradu dobio je mladi likovni umetnik Jovan Spasić za sliku „Razočarenje“.
Na ovogodišnjem konkursu prijavilo se 33 autora, od kojih je izabrano 26 autora, odnosno 41 slika, a tročlani žiri je jednoglasno doneo odluku da na osnovu kvaliteta radova, ove godine odabere samo jednog finalistu i novčanu nagradu od 30 hiljada dinara dodeli Jovanu Spasiću za triptih „Razočarenje“, koja po njihovom mišljenju, likovno ubedljivo na originalan način, definiše lični stav o odnosu pojedinca i društva u aktuelnom trenutku.
„Iako slika nosi naziv „Razočarenje“, ja znam da će u životu ovog mladog umetnika sve nadalje biti radost i sreća, jer je on jedan talenat i imali smo prilike da ga vidimo ove godine na Vlasini gde je radio u okviru kolonije, a evo sada i kao dobitnika nagrade. Za njega će se tek čuti i drago mi je što baš sa ovog mesta sve počinje. Leskovački kulturni centar mnogo toga duguje likovnim stvaraocima, obećavali smo ali i dalje stojimo iza tog,a da će ova kuća biti zaista vaš dom, i mi smo na trećem spratu napravili jedan mali prostor, jednu malu dečiju galeriju ali i prostor u kome će i drugi stvaraoci moći da se okupljaju“, kazala je direktorka LKC-a Sanja Conić i ovom prilikom uputila je poziv svima da dođu i da zajedno Leskovcu pruže ono najbolje.
Tradicionalni 55. Oktobarski likovni salon, otvorila je akademska slikarka Jelena Mihajlović iz Leskovca, a pored velikog broja posetioca najveći utisak na ceremoniji otvaranja ostavio je kvartet „Đokić“ iz Muzičke škole.
Emilija Mladenović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Golemo platno. Nagrade li se daju po veličini?
Zašto morate da budete zlonamerni umesto da date vetar u leđa mladom umetniku? Čestitke i sve pohvale za triptih!
Eto, zato!
Evo, dacu ja vetar u ledja, kratka lekcija iz gramatike: Rec „razocarenje“ u srpskom jeziku ne postoji, samo „razocaranje“. Najdobronamerniji komentar.
Da. Hajde da naucimo nesto sto znamo, al ne koristimo. Ocaran,razocaran, razocarenje,… Treba znati genezu, osnov svake reci, kako je nastala, gradjenje drugih reci od bazicne reci. Mozda da ponekad tema bude sta je intelektualac. Da li novinari sebe smatraju intelektualcima, da li ih drustvo smatra. Ili da ne diramo njih, oni su poluga saopstavanja vesti, istina, lazi, kako god. Uopsteno, da li se kupovinom, pardon, diplomiranjem postaje intelektualac ili neko sa akademijom, na primer muzickom, treba da ima opstu kulturu, poznavanje raznih naucnih, drustvenih, istorijskih, zivotnih oblasti. Vazno je da novopeceni skorojevici diplomci cuju gde im je mesto. Svaka slicnost je slucajna.
Kakvi smo mi bednici, prosto neverovatno. Mržnja i zavist i kukavičluk, osnovne osobine jebenog leskovčanina.
Igore, plebejci se plaše svetskih stremljenja u umetnosti. Ova „umetnost“ je baš taman za tebe i tvoje okruženje. Iako nisi poznavalac umetnosti, ako držiš do sebe, morao bi da znaš da je ovako nešto viđeno još ’50 godina prošlog veka u SFRJ. Ne bi ni toga bilo da nisu dozvolili tadasnji polit i kultur komesari. Ti si komesar-volonter XXI veka. Malo ko to može.
Pa šta ako nemam pojma o umetnosti? Dobio dečko nagradu i što moramo odmah paljbu zbog toga? Može li bar nešto bez obesti i zavisti?
Valjda umetnost nije servis za kafu u izlogu „Kristala“ pa da nam se sviđa ili ne sviđa. Za mladog čoveka, autora trebalo bi da je uvreda da se meni i tebi, nama, ljudima od 40 i kusur godina „sviđa“ njegov rad. Mladi autor treba valjda da bude avargandan, da se i ti i ja zaprepastimo a ne da nam se „sviđa“. Tako ja barem ja osiromašeni, osramoćeni i nesamouvereni prosvetni radnik „mnim“ i dozvoljam da nisam u pravu.