NIŠ – Novi predsednik Veća Samostalnog sindikata Srbije Olivera Bobić upozorava da sindikalno organizovanje odumire ne samo zbog velike nezaposlenosti već i zbog toga što se nedozvoljava sindikalno organizavanje radnika.

U niškom kraju u tome prednjače kompanije koje su od države dobile velika bespovratna podsticajna sredstva. U koreanskoj „Juri“ sindikalni poverenik dobio otkaz čim je registrovao sindikat a slična je situacija u „Šinvonu“ i „Benetonu“.

Prva žena na čelu niškog sindikata upozorava da u relanom sektoru trenutno radi tek pet hiljada radnika i da više od polovine nemaju nikakvu sindikalnu zaštitu.

„Najveći broj njih zapošljavaju pomenute strane kompanije u kojim je nemoguće organizovati sindikat. Uspeli smo da u „Juri“ i kooperantu „Benetona“ preduzeću „Planet sistem“ registrujemo sindikat ali on nije zaživeo jer je u prvom slučaju poverenik dobio otkaz a u drugom je sam odustao jer se uplašio da će ostati bez posla. Čak su dolazili i radnici koji su potpisali pristupnice da nas mole da ih sklonimo. Toliko je prisutan strah za egzistenciju da je poražavajuće, kaže Olivera koja ističe da ne mogu da istupe sa zvaničnim podatkom o stanju radničkih prava u ovim kompanijama.

„Činjenica je da bez sindikata poslodavac nema ni kolektivni ugovor već samo „pravilnik o radu“ koji donosi direktor. Jasno je onda kakvu su mu ovlašćenja.

Bobićeva ističe da su postali „sindikat sirotinje“ i da im većinu članstva čine činovnici, radnici gradskih preduzeća ,prosvetni radnici i radnici iz propalih preduzeća.

„Nemamo sindikat u „Jugoistoku“ ili „Telekomu“ u Nišu jer su nam članstvo preuzeli „jači“ sindikati čiji lideri uživaju velike povlastice i enegrično brane svoje pozicije, kaže Olivera Bobić.

„Tražili smo pomoć od inspekcije rada kada je otpušten poverenik u „Juri“. Nisu reagovali iako je bilo jasno o čemu se radi. Naš poverenik je bio jedan od najboljih radnika, kaže Olivera koja ne zna da li to ima veze što su neki od inspektora nakon penzionisanja angažovani u „Juri“ kao „konsultanti za radno-pravne odnose“.

Izbori za prvog čoveka ovog sindikata prvi put su bili skoro nezanimljivi. Jednostavno nije bilo previše zainteresovanih za ovu funkciju.

„To je bila prilika da žena preuzme sindikat posle 112 godina. Ostalo nas je tek desetak u Veću i svi imamo po nekoliko zaduženja. Eto, ja sam i pravnik, kaže ona.

(Kraj)