LESKOVAC- Svoje proizvode na Bazaru narodnog stvaralaštva izložilo je dana u LKC-u oko 40 udruženja, škola i pojedinaca, ali je štand Olivere Pešić sa unikatnom i maštovitom narodnom nošnjom, izvezenom srmom, najviše privukao pažnju.

U jelecima, suknjama, šalvarama, čarapama, kaftanima, košuljama i bluzama, šalovima i lutkama u narodnoj nošnji, Olivera je utkala ceo svoj život. Svaki motiv i svaka kreacija je njena ideja i njen rad.

„Od detinjstva izrađujem narodnu nošnju. Penziju sam stekla radeći u fabrici na razboju i u trgovini, ali je vez bio i ostao moja duša. Pre nego što počnem da radim, napravim šemu, prizivajuću u sećanju vezene motive na nošnjama moje bake i prabake“, priča ova Leskovčanka.

Njeni najbolji kupci su naši ljudi koji žive u inostranstvu.

„I ovde uspem nešto da prodam, ali slabo, nema se. Samo ko mora izdvoji 3.000 za jelek, 5.000 za bluzu i suknju ili 3.000 za lutku“, objašnjava.

Olivera ima tri sina i ćerku, dvadesetoro unučadi, a ima i praunuke, ali među njima nema naslednika svog zanata.

„Nažalost, nikog ne zanima ovaj ručni rad. Svi imaju svoje profesije, svi su uspešni ljudi, a ja bih tako volela da svoje znanje prenesem unukama“, kaže pomalo setno žena sa zlatnim rukama.

Dela vrednih i spretnih, uglavnom ženskih ruku, mogla su se videti i na drugim štandovima, posebno na štandu Kluba onkoloških pacijenata i Udruženja slepih i slabovidih, a bio je tu i med Luke Mladenovića sa Radan planine.

Četvrti po redu Bazar narodnog stralaštva, koji je ove godine nazvan i svetosavskim, organuzije Centar za ekonimku domaćinstva.

Predrag Stanisavljević iz tog centra, koji je otvorio bazar, kazao je da je cilj njegovog održavanja očuvanje tradicije.

„Cilj je i afirmacija škola, udruženja, starih zanata, da se okupite svi na jednom mestu, da svoje umeće izložite i upoznate javnost sa vašim stvaranjem“, istako je Stanisavljević.

(Kraj)mia