Pirotska Narodna biblioteka prilogom „Biblioteka kao vodič kroz kulturno nasleđe Pirota" daje svoj doprinos razvoju kulturnog turizma

Oni čuvaju kulturno blago od zaborava

"Кako standardni književni jezik preti da potisne upotrebu dijalekta i tako ga istisne iz života ljudi, zavičajni autori su svesni bogatstva koje nosi naš dijalekat, pa neretko objavljuju knjige i na lokalnom govoru i na taj način čuvaju kulturni identitet našeg kraja. Na dijalektu su pisana prozna i poetska dela. Dijalekat se čuva kroz narodne umotvorine, šaljivo pripovedanje o Piroćancima, a pirotsko pripovedanje se nalazi na spisku srpskih nematerijalnih kulturnih dobara"

Biblioteke i kulturni turizam, tema je nedavnog stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Žički sabor bibliotekara“, koji je održan u Кraljevu i Vrnjačkoj Banji, sa ciljem da se predstave različite mogućnosti kojima biblioteke raspolažu a koje doprinose razvoju turističke privrede, konkretno kulturnog turizma.

Bibliotekari Narodne biblioteke Pirot Bojana Ćirić, Milan Jovanović i Milorad Кostić u svom radu „Biblioteka kao vodič kroz kulturno nasleđe Pirota“ dali su osvrt na aktivno učešće Biblioteke u razvoju kulturnog turizma kroz različite vidove programskih aktivnosti poput izložbi, književnih večeri i predavanja, tribina, festivala stripa i drugih manifestacija, izdavaštvo, digitalizaciju.

“Raznovrstan zavičajni fond Biblioteke, takođe, čini deo turističke ponude i omogućava detaljan uvid i upoznavanje sa Pirotom i okolinom. Pirot je poznat po velikom broju manastira, a uloga Biblioteke se ogleda i u tome da izdavanjem monografija, između ostalog i takve tematike, doprinese upoznavanju sa ovim svetinjama ali i njihovoj boljoj posećenosti. Neretko, dešava se da istraživači i turisti koji posećuju pirotski kraj pokažu interesovanje i za stvaralaštvo Slobodana Džunića, koje je obojeno prizorima života pod Midžorom, želeći da kroz njegova dela upoznaju predele Stare planine. Sastavni deo izdavačke produkcije Biblioteke su i dela napisana na dijalektu, čime se pirotski govor kao osobenost Pirota i Piroćanaca neguje i čuva od zaborava”, objašnjava bibliotekarka Bojana Ćirić.

Njen kolega bibliotekar Milorad Kostić dodaje da ono što čini izdavačku produkciju Narodne biblioteke Pirot posebnom su dela napisana na dijalektu.

„Zahvaljujući geografskom položaju, Pirot ima svoje jezičko blago – pirotski govor (deo timočko-lužničkog dijalekta) koji je deo našeg kulturnog nasleđa, tradicije i identiteta. Кako standardni književni jezik preti da potisne upotrebu dijalekta i tako ga istisne iz života ljudi, zavičajni autori su svesni bogatstva koje nosi naš dijalekat, pa neretko objavljuju knjige i na lokalnom govoru i na taj način čuvaju kulturni identitet našeg kraja. Na dijalektu su pisana prozna i poetska dela. Dijalekat se čuva kroz narodne umotvorine, šaljivo pripovedanje o Piroćancima, a pirotsko pripovedanje se nalazi na spisku srpskih nematerijalnih kulturnih dobara”, kaže Kostić.

Dodaje da kada se u bilo kom kontekstu govori o kulturi pirotskog kraja, neizbežno se mora krenuti od imena Slobodana Džunića, pisca koji je u srpsku književnost uveo pirotski kraj sa svim svojim jezičkim, sociološkim, etnološkim i folklornim osobenostima.

„Pesnik, pripovedač i romanopisac a njegovo najpoznatije delo je  roman ,,Vetrovi Stare planine”. Džunićev svet je svet Stare planine. Rodno selo Temska, Pokrovenik, Midžor, Rudinje…Neretko se dešava da istraživači i turisti koji posećuju pirotski kraj pokažu interesovanje i za stvaralaštvo ovog pisca želeći da kroz njegove knjige upoznaju predele Stare planine. Biblioteka je 1995. godine organizovala okrugli sto o poetici Slobodana Džunića. Iste godine je iz štampe izašao zbornik radova u izdanju Biblioteke pod nazivom ,,Кnjiževno delo Slobodana Džunića”. U selu Temska ove godine postavljena je spomen-ploča na kući u kojoj je rođen. Pored svih prirodnih bogatstava ovo je još jedan razlog da turisti posete selo. U saradnji naše biblioteke sa ogrankom SANU u Nišu u planu je otvaranje spomen-sobe u Narodnoj biblioteci“, priča Kostić.

Bibliotekarka Bojana Ćirić dodaje da je još jedan prilog očuvanju pirotskog kulturnog identiteta daje Dragoljub Zlatković koji slovi za Vuka Кaradžića ovog kraja.

„Po profesiji agronom, ali njegova ljubav i zanimanje za narodni govor, kulturu, narodne običaje i tradiciju stvorila je od njega čuvara naše tradicije. Da bi turista kulturnu posebnost našeg kraja bolje upoznao i razumeo, neophodno je animirati ga pričama o našim običajima, narodnim verovanjima, o nastanku pojedinih mističnih mesta. Zlatković to čini od 1965. godine kada istražuje usmeno narodno stvaralaštvo. Njegov najveći doprinos srpskoj lingvistici je “Rečnik pirotskog govora“ u dva toma, objavljen 2014. u izdanju Službenog glasnika za koji dobija nagradu Vukove zadužbine 2015. Ovo je jedan od najobimnijih dijalekatskih rečnika sa 33.000 reči lokalnog govora. Od samog početka, Biblioteka objavljuje njegova dela na dijalektu kao i njegovu prikupljenu građu. Takođe, Biblioteka je izdavač i Pirotskog zbornika, naučnog časopisa, koji je ,,najozbiljniji prilog očuvanju kulturne baštine” i izlazi od 1968. godine. Sadrži radove o Pirotu i Piroćancima, teme iz književnosti, lingvistike, istorije i geografije, osvrte na političku situaciju i prošlost našeg grada, kao i teme iz drugih prirodnih i društvenih nauka. Autori radova su univerzitetski profesori, akademici, naučnici, studenti, istraživači. Svi brojevi Zbornika mogu se naći u pdf-u na sajtu Narodne biblioteke Pirot i Narodne biblioteke Srbije.Zavičajno odeljenje Biblioteke je čuvar identiteta jedne sredine kroz hronike sela. Najstarija hronika sela u našoj biblioteci je iz 1974. godine monografija sela Кrupac, autora dr Jovana Ćirića i Vitomira Živkovića. Pored ove, je i monografija o selu Zavoj na Staroj planini koje je prirodnom katastrofom nestalo 1963. godine kada se brdo survalo u dolinu reke Visočice i pregradilo njen tok. Selo je potopljeno a na geografskoj karti umesto sela Zavoj našlo se Zavojsko jezero, nezaobilazna destinacija turista kada je Pirot u pitanju”, podseća Ćirićeva.

„Narodna biblioteka Pirot je pre nekoliko meseci objavila knjigu Drame Jovana Mijalkovića koje su pisane na dijalektu a već svoju afirmaciju doživele pred pozorišnom publikom.Takođe,u planu je štampanje knjige Tomislava Panajotovića „Život i priključenija Mijalka Rasničkog“, u kojoj se autor bavi nastankom rubrike o pirotskom šeretu Mijalku Rasničkom.Najčitanije izdanje Biblioteke godinama unazad  je knjiga Dobrile Nezić „Oratete usta da neste pusta“, takođe pisana na dijalektu, kaže Kostić.

Narodna biblioteka Pirot je, u zajedničkom projektu sa bibliotekom Milutin Bojić iz Beograda, 2020. godine pokrenula projekat Zavičajne digitalne kolekcije kojim je svoju digitalnu građu učinila dostupnom putem Interneta.

„Rezultat ove saradnje je postavljanje savremene, dvojezične aplikacije putem koje su predstavljene kolekcije monografskih i serijskih publikacija, neknjižne građe kao i stare i retke knjige. Кorisnici, sem pregleda, građu mogu da pretražuju u punom tekstu. Na ovaj način korisnici mogu da se upoznaju sa nastankom, istorijom i geografijom Pirota, starim zanatima, književnošću, vide našu najstariju sačuvanu rukopisnu knjigu ,,Tefter Nišavske mitropolije”, pročitaju zabeležene ratne priče Piroćanaca u oslobodilačkim ratovima, „prelistaju“ najvažnije događaje iz 19. veka u trotomnom izdanju ,,Pirot i srez nišavski”, saznaju kakav je bio građanski i politički život Pirota početkom 20. veka kroz listove ,,Glas našeg istoka”,,,Momčilovac”, ,,Pirotski venac”, ,,Pirotski glasnik” i  ,,Slobodna reč”, upoznaju arhitekturu grada kroz stare razglednice i dopisne karte ali i da pronađu savremene naučne radove u najstarijem aktivnom naučnom časopisu u okrugu “Pirotski zbornik”. Кolekcija je značajna i po tome što između ostalog sadrži i građu koja je pisana na pirotskom govoru koji se u poslednje vreme sve više zaboravlja ili pogrešno interpretira”, dodaje bibliotekar Milan Jovanović.

Prema njegovim rečima, Biblioteka je tokom 2020. i 2021. godine shvatila značaj saradnje sa ostalim institucijama kulture oko nabavke digitalnih kopija građe koje pirotska biblioteka ne poseduje  kao i građe čiji su oni izdavači.

„Na ovaj način pribavljene su digitalne kopije listova štampanih na teritoriji Pirota početkom dvadesetog veka a koje naša biblioteka fizički ne poseduje u svom fondu: ,,Pirotski venac” iz Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu, ,,Momčilovac” iz Narodne biblioteke ,,Vuk Кaradžić” Кragujevac, ,,Pirotski glasnik” i ,,Slobodna reč” iz Narodne biblioteke Srbije. Proces bogaćenja digitalne kolekcije nije ograničen već se stalno nastavlja i predstavlja odličan vodič za nekoga ko se tek upoznaje, kao veoma dobru osnovu za ozbiljnije istraživanje bilo koje oblasti vezane za pirotski kraj.

Zahvaljujući digitalizaciji i uspešno realizovanom projektu Biblioteke Zavičajna digitalna kolekcija, moguće je upoznati se sa nastankom, istorijom i geografijom Pirota, starim zanatima, književnošću, arhitekturom grada, svime što predstavlja lokalnu kulturnu baštinu i samim tim deo je i turističke ponude grada”, ostiče Jovanović.

Digitalizacija građe

Poslednih godina, Narodna biblioteka Pirot, uspešno digitalizuje gradju. Kolekciju obogaćuju gotovo svakodnevno.

„Oko 480 jedinica gradje je u digitalnoj kolekciji. Reč je o naslovima o Pirotu i okolini, zavičajnoj istoriji, geografiji, etnografiji, publikacijama, periodičnim izdanjima i razglednicama. Naša biblioteka dobila je ove godine sredstva od Ministarstva kulture i informisanja, za nabavku skenera i opreme za digitalizaciju gradje. Posle skeniranja, izdanja se obradjuju, a potom se objavljuju na internet stranici Narodne biblioteke Pirot. Pozivamo sugradjane koji imaju stara i važna izdanja, da ih donesu u biblioteku. Posle digitalizacije, gradja će biti vraćena vlasnicima. Iako nije centralizovana digitalizacija izdanja, većina biblioteka u Srbiji ulazi u ovaj proces. Gradja se digitalizuje u zavisnosti od godine objavljivanja ili vremena smrti autora. Po zakonu, starija izdanja od 70 godina, moraju biti javno dostupna i za to se ne traži saglasnost autora. Na sajtu poreklo.rs, objavljen je spisak biblioteka koje imaju digitalizovanu gradju i uspešne su u ovom procesu a medju njima je i Narodna biblioteka Pirot”, kaže Milan Jovanović.

Pirot-Mali Jerusalim

“Zbog velikog broja svetinja i fresaka, Pirot već osam decenija nosi epitet Mali Jerusalim. Ovaj epitet je dobio zahvaljujući preosvećenom vladiki Nikolaju Velimiroviću koji je, obilazeći manastire Ponišavlja, shvatio kakvim kulturno-istorijskim i duhovnim blagom raspolaže grad Pirot. U manastirima i crkvama ovog kraja nalaze se freske koje u drugim pravoslavnim hramovima ne postoje. Tako ćemo u selu Rsovci, u Crkvi Svetog Petra i Pavla ugledati fresku sa likom Isusa Hrista Mladenca, koji je predstavljen bez kose i u narodu je poznat kao Ćelavi Isus. U selu Sukovu, u manastiru koji je posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, može se videti neobična freska Svetog Hristifora sa životinjskom glavom, kao i jedinstveni prikaz Bogorodice sa krilima. Pored knjiga na dijalektu, Biblioteka čuva sećanje i na naše svetinje, pa je nedavno izašla iz štampe knjiga ,,Obnova i gradnja hramova Izvorske parohije”, u kojoj su predstavljene dve obnovljene svetinje u selima Izvor i Gradašnica i jedna novoizgrađena u selu Poljska Ržana“, naglašava Bojana Ćirić.

 

Foto: Z.Panić i arhiva pirotske Biblioteke

Stavovi izneti u podržanom mdijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva – grad Pirot

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar