Nekada je za Leskovčane to bio, recimo, Juga Tomić, ali je svaka generacija u ovom gradu imala svoju Lunu Lu ili Nikolu iz filma „Mi nismo anđeli“.

U bukvalnom smislu urbano znači gradsko i povezuje sa sa savremenom kulturom i muzikom, ali i noćnim životom, kulturnim dešavanjima, kao i slobodnijim, drugačijim načinom ponašanja ili „bivstvovanja“ 

Svaka generacija pamti likove koji su obeležili društveni i urbani život njihovog grada, a da li ih ima danas istraživali smo u anketi koju smo sproveli među pedesetak mlađih nasumično odabranih sugrađana čiji zadatak je bio da nam saopšte ko zapravo u Leskovcu zaslužuje „titulu“ gradske face.

Da li je pojam urbanog izumro u ovim turbulentnim vremenima koje pogađa stampedo nekih sasvim drugačijih vrednosti ili svaka generacija ima svoje „gradske face“, i po čemu ih deklariše kao takve reći će nam IZABRANI:

MILJAN CEKIĆ

„Leskovac je meni bio uvek urbana sredina.Ne znam šta sada 2017-te znači pojam urbanog kod nas, pogotovo mlađim generacijama.Mi smo smo kao društvo prihvatili ono tradicionalno, običajno … pred najezdom svega i svačega. Utoliko je i veći kompliment što sam nekim ljudima simbol suprotnih vrednosti od dominirajućih“, kaže za Jugmediu Leskovčanin čije ime je u našoj anketi iz prve pomenuo najveći broj sugrađana.

Miljan zaista važi za pravu gradsku facu i urbanu legendu. Ne postoji Leskovčanin koji bar jedno veče nije proveo na svirkama na kojima i dalje žari i pali kao i pre petnaestak i više godina. Nikada nije važio za buntovnika bez razloga, ali ga Leskovčani posmatraju sa dužnim poštovanjem jer je kroz muziku koju izvodi i svira svako znao da prepozna STAV. Niko nije znao da nam suštinski obrazloži zbog čega je Miljan najurbaniji gradski lik, sem jednom rečenicom – Ali to je Miljan! Zarad istine, jeste jedinstven.

JELENA KRSTIĆ

Ko tvrdi drugačije, grdno se vara – ona jeste leskovačka Luna Lu! Na visokim štiklama, smelo hodajući patrijahalnom gradskom kaldrmom, oduvek ruši stereotipe i podseća nas da imamo pravo na sopstveno mišljenje. Ona već neko vreme ne živi u svom rodnom gradu, ali uvek kada ga poseti, svi znaju da se „kraljica“ vratila kući.

„Mislim da sam na neki način pomerala granice u gradu, kroz odevanje i promociju nekih drugih vrednosti. Autentičnost me je odvajala iz mase i stalna potreba da se razvijam. Zato sam i uspela u nameri da sebi stvorim cool život“, iskrena je, nekada gospođica Krstić, danas gospođa Vestby.

Čvrsto i elegantno, uvek na svojim nogama, danas putuje po celom svetu i suvi je dokaz definicije da nije sve u parama, nešto je i u štiklama.

DENIS

Ako nikada nisi slušao „Denis napast“, u kom univerzumu onda ti živiš?! Denis nije samo majstor gitare, već u njemu mnogi mlađi muzičari uzora pa su se i sami latili ovog instrumenta. Takođe je poznat njegov višemesečni rad u održavanju gitarskih radionica, a za polaznike ove škole časovi su bili besplatni uz podršku Drum Dum festa i Kancelarije za mlade. Učestvovao je u organizaciji i nastupao na nekoliko humanitarnih koncerta. Denis se, malo ko zna, bavi i slikarstvom. Uvek je rado viđen u gradskim kafićima i kafanama.

“Gubi se pojam urbanog svakako i tome je najzaslužnije guranje loših stvari pod nazivom da su dobre. Majstorske veštine se guše,a najniže vrednosti isplivavaju,pa zahvaljujući takvom stanju loše prolazimo kako u duhovnom,tako i u ekonomskom smislu. Nije dovoljan izgovor „To svi vole“, neka voli ko voli, lični je izbor šta prihvatamo, a najveći promoteri prostakluka su upravo njegovi lideri. Prihvatanjem takve kreacije za uzor gubi se svrha i priklanja besmislu koji mrvi društvo,a bez umešnih ljudi nema ni jakog društva ni nacije“, kaže nam Denis Savić.

BRATISLAV RISTIĆ

Zasigurno je najpopularniji i najomiljeniji konobar u Leskovcu. Svima znan kao Batica, uvek uslužan, veseo i duhovit, a kada bi neko želeo lud noćni provod u ovom gradu išao bi baš tamo gde Batica služi. Skoro da ne postoji kafić u kojem nije konobarisao, a kad bi promenio radno mesto, naviknuti na njegovu uslugu mnogi bi gosti pošli za njim. Ipak, pomalo negoduje što se našao na listi najurbaniji gradskih likova.

„Uopšte više ne vidim definiciju urbanog, jer većina omladine nam luta pod uticajem skroz nebitnih i materijalnih stvari. Pate od toga da budu viđeni, a ne vide da gube svoj identitet u realnosti, trudeći se da nekog kog ni ne znaju oduševe nečim ne razmišljajuii o posledicama, ali važno je da se nešto priča…  Sve je manje pojedinaca u ovom gradu koji se po nečem izdvajaju, a ako se i izdvajaju to je upravo zbog toga što su svesni ko su, šta rade i za čim teže“, zaključuje Batica.

NENAD STOJANOVIĆ

Nešoni je dete leskovačkog asfalta, a o njegovoj humanosti i hrabrosti su izveštavali svi mediji u Srbiji. Lavlje srce mu je donelo i posao, bez ikakvih veza, poznastava i protekcija, a svako u ovom gradu zna da je siguran ukoliko je Nešoni u blizini.

Čaršija je počela da mu se divi pre desetak godina kada je pokušao da pomogne devetnaestogodišnjem mladiću koji je izboden nožem u butinu. U opštoj gužvi koja je nastala nakon nemilog događaja Nenad se prvi snašao i prišao povređenom momku pokušavajući da zaustavi obilno krvarenje. Nažalost, kada je naišla patrola policije, po njenom naređenju morao je da se udalji, pa je nesrećni Zdravković iskrvario. Zbog hrabrog čina, tadašnji direktor Doma zdravlja Nebojša Dimitrijević je ovom hrabrom Leskovčaninu uručio rešenje o zaposlenju, a Nenad je u još nekoliko navrata, kao medicinski tehničar, na ulici spasio živote svojim sugrađanima. Naši sagovornici su se složili da zaslužuje status urbane legende grada.

JELENA STANOJEVIĆ

Višestruka svetska šampionka u karateu, devetu godinu za redom kapiten ženske seniorske reprezentacije, a od skora i selektor svih selekcija naše reprezentacije. Za sportistu godine izabrana je 2015. godine.

To je ne sprečava da bude glavna leskovačka klaberka, diktira prvode po gradskim kafićima, pa čak i da sama zapeva i podigne atmosferu među gostima. Primer je mnogim mlađim generacijama da sport i provod mogu da idu zajedno, a da ništa od toga ne trpi posledice.

FILIP RADIVOJEVIĆ

Pre desetak godina uzdahe tinejdžerki u leskovačkom Narodnom pozorištu mamio je Milan Vasić, a danas se sala puni zbog njega. Ovaj dvadesešestogodišnji glumac, ne samo što je miljenik devojčica, već je svojim talentom osvojio i srca mališana u dečjim predstavama. Sa druge strane, ni jedno kulturno dešavanje, svirka ili žurka ne može da prođe bez njega, a najviše uživa uz gitaru i pivo na Veterničkom keju.

„Drago mi je da postoje ljudi čiju sam pažnju zavredio. Trudiću se da što više i dalje napredujem u svom radu i da budem jedan od onih koji će svuda predstavljati svoj grad. Uvek i svuda potenciram da sam iz ovog dela Srbije, a ne kao većina koja se bez ikakve potrebe stidi i lažno predstavlja“, ističe Filip.

JELENA TIĆMI

Ona je jako mlada, a već cenjeni kolumnista i autorka jedine emisije o kulturi na ovim prostorima.

„Naruši buku ćutanjem“, njena radio emisija o književnosti, okupila je u prvoj sezoni filozofe i pisce koji su nam iznedrivši svoja dela doneli i tišinu koju kroz ovu emisiju osluškujemo onda kada nam je najviše potrebna, danas, u svetu brzih informacija i brzog zaborava.

Ova emisija snimljena je u Artwave studiju u Leskovcu, a uređuje je i iščitava odlomke iz knjiga, intimnih pisama, zapisa, sama Jelena, student psihologije, novinar i pesnik.

Emisiju Naruši buku ćutanjem možete poslušati svakog četvrtka od 20:15 na istoimenom SoundCloud profilu, a evo linka do prve epizode.

MOLDER

Šuška se da je novinar Dragan Marinković na početku karijere sam sebi dao nadimak Molder, verovatno sa željom da istražuje i menja okruženje kao junak tada popularne i još nezaboravljene serije “Dosije X”. I taj plamen, želja da bude drugačiji, da prvi saopšti vest i događaj osvetli sa svih strana, da se svet novinarstva vrti oko njega, uvećava se sa godinama radnog staža. Podjednako hvaljen i osporavan, provokativan i iritantan, brutalno istonljubiv i pravodljubiv, gde god radi – na televizijama u novinama, na portalima.

„Nema toga ko nije čuo za novinara Dragana Moldera!“, pisao je nedavno jedan naš čitalac, a mi bismo dodali da nema onoga ko ostaje ravnodušan na Marinkovićeve tekstove i autorske televizijske emisije. Dok mlađim generacijama imponuje slobodumni duh i istančani i drski novinarski nerv, starijima često smeta njegova nekonvencionalnost i ubadanje pitanja u bolna mesta.

Molder je odbio da komentariše to što se našao na listi urbanih likova jer smatra da je isuviše pretnciozno da se o njemu na takav način piše na portalu čiji je član redakcije.

SAŠA PEŠIĆ

Sve naše pomenute sugrađane povezuje jedno omiljeno mesto koje često posećuju, a to je „Murphy’s pub čiji je idejni tvorac i suvlasnik upravo Saša Pešić. Nakon političkog kraha latio se ugostiteljstva i od, u početku, običnog kafića stvorio kultno urbano mesto. U njemu se osim odličnih svirki održavaju i književni festivali, promocije knjiga, ali održavaju i zabranjene predstave.

„Ako nisi bar jedno veče proveo u Marfiju, ti nisi gradski lik, ti ne znaš šta je dobra svirka, ti ne znaš šta znači živeti slobodno i misliti drugačije“, tvrde naši anketirani sagovornici.

„Ja bih to nazvao stanjem duha, a ne mesto boravka ili poreklo. Što bi rekao Džoni Štulić: Nije važno odakle si sve dok znadeš kuda putuješ. Nažalost, ranije su se ljudi čudili i prezirali primitivizam, a sada smo se nekako navikli i ustuknuli pred njim. Zato treba podržati svakoga ko proizvodi umetnost, kulturu i dobre manire, empatiju i želju da svoj grad, učini poželjnijim za život.. Ima mnogo mladih ljudi koji to mogu i žele. Možda i ima nade“, zaključuje Pešić.

Moramo da naglasimo da se na listi urbanih likova našla i jedna gradska lepotica, policijski inspektor i ugostitelj, ali redakciji nisu dali dozvolu da budu uvršteni u istu i da se objave njihove fotografije.

Milica Ivanović