Krivična dela protiv imovine izvršena uz upotrebu računara najbrojnija su krivična dela prijavljena tokom 2024. godine Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije. Uz prevare, pretnje, onlajn ucene i iznude, beleže se i slučajevi zloupotrebe platnih kartica, proganjanja putem interneta, ali i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, polno uznemiravanje putem interneta, pa čak i takozvane “romantične prevare”, gde se novac iznuđuje putem lažnih onlajn veza.

Sve više se koristi veštačka inteligencija kako bi izvršioci ovih dela unapredili svoje metode, otežali otkrivanje i izbegli krivičnu odgovornost, piše N1.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, uz podršku Saveta Evrope i misije OEBS u Srbiji, započelo izradu Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji za period 2026-2030. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2026-2028. godine.

Nacrti programa i akcionog plana bili su dostupni zainteresovanoj javnosti od 9. do 23. oktobra.

“Tokom trajanja konsultativnog procesa nije bilo komentara ili primedbi koji bi se odnosili na sadržaj dokumenta, te u nacrt Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine i Akcioni plan za period 2026-2028. godine nisu unete izmene”, navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova na sajtu eKonsultacije.

U programu borbe protiv visokotehnološkog (VTK) kriminala za period 2026. do 2030. sa akcionim planom 2026 – 2028, navodi se da je u Srbiji u protekloj deceniji zabeležen kontinuiran rast obima visokotehnološkog kriminala, praćen velikim povećanjem broja prijavljenih krivičnih dela.

„Na primer, tokom 2024. godine Služba za borbu protiv VTK MUP-a Srbije primila je u rad 2.467 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od strane nadležnog tužilaštva, što je oko 22 odsto više nego 2023. i čak 59 odsto više u odnosu na 2022. godinu“, navodi se u Programu.

Sa druge strane, kako se navodi, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tokom 2024. godine zavelo je 7.198 novih predmeta što ukupno gledano čini povećanje od 10,31 odsto u odnosu na broj predmeta tokom 2023. godine.

Takođe, tokom 2024. godine, podnete su krivične prijave protiv 682 poznata punoletna učinioca krivičnih dela, što predstavlja povećanje od 23,10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su prijavljena 554 poznata učinioca.

„Ovi podaci ukazuju na to da su građani i privreda sve izloženiji sajber pretnjama, ali i da se sve više incidenata evidentira zahvaljujući većoj aktivnosti nadležnih službi“, navodi se.

Struktura prevara

Prema strukturi krivičnih dela prijavljenih Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije u 2024. godini najbrojnija su bila krivična dela protiv imovine, izvršena uz upotrebu računara.

„Konkretno, krivično delo prevara (uključujući razne internet prevare) činilo je oko trećinu svih prijava (841 slučaj, ili 34%). Značajan udeo imale su i pretnje upućene putem interneta i druga dela protiv lične bezbednosti – ugrožavanje sigurnosti odnosno onlajn ucene i iznude (oko 14% prijava). Sledili su slučajevi zloupotrebe platnih instrumenata, odnosno falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica (11%), zatim proganjanje putem interneta oko 10%, kao i neovlašćeni pristup zaštićenim računarima, ili računarskim mrežama 9%“, navodi se u Programu borbe protiv VTK kriminala 2026-2030.

Ovih pet kategorija, kako se navodi, zajedno su činile više od 75 odsto svih evidentiranih dela visokotehnološkog kriminala u 2024. godini.

„Pored njih, zabeležena su i druga dela i to: iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, polno uznemiravanje putem interneta, računarska sabotaža, izazivanje panike i nereda širenjem dezinformacija, klasična računarska prevara i dr. ali sa manjim pojedinačnim učešćem.

„Ova raznolikost pokazuje da se informacione tehnologije u Srbiji zloupotrebljavaju za širok spektar krivičnih dela, od finansijskih i imovinskih, preko dela protiv časti i ugleda, polnih sloboda, do dela protiv javnog reda i mira“, navodi se.

Izazovi u dokazivanju delikata

Iako broj prijava raste, broj uspešno okončanih krivičnih postupaka za dela VTK, kako se ističe, ne raste istim tempom, „što ukazuje na izazove u istragama i dokazivanju ovih delikata“.

„Tokom 2024. godine tužilaštvu je podneto 173 krivičnih prijava protiv 200 lica za ukupno 184 krivična dela iz domena VTK, što je na sličnom nivou kao i 2023. Najveći deo ovih prijava odnosio se na dela onlajn pretnji i ucena (krivično delo ugrožavanje sigurnosti – 56 prijava ili 34% svih prijava), zatim na krivična dela vezana za dečju pornografiju (pribavljanje, posedovanje i prikazivanje pornografskog materijala sa maloletnikom – 49 prijava, 29%) i na proganjanje (22 prijave, 13%). Ovi podaci pokazuju da su upravo dela koja direktno ugrožavaju građane putem interneta (pretnje, ucene, zloupotreba dece) najprioritetnija za hitno krivično gonjenje“, navodi se u Programu.

S druge strane, dela iz oblasti imovinskog i privrednog kriminala na internetu, poput finansijskih prevara, kao i dela protiv bezbednosti računarskih podataka često prati upotreba različitih tehnika za anonimizaciju, sofisticiranija su i kompleksnija, obuhvataju veći broj žrtava, zahtevaju međunarodnu saradnju i složene zajedničke istrage, pa je i broj podnetih prijava i identifikovanih lica manji.

Analiza Posebnog odeljenja VJT

Navedeno potvrđuje i uporedna analiza postupanja i ostvarenih rezultata Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za period od poslednjih pet godina.

„Tokom analize utvrđeno je da su, po broju prijavljenih poznatih učinilaca u periodu od 2020. do 2024. godine, najzastupljenija krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 KZ, proganjanje iz člana 138a KZ, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz čl. 185 KZ, koje zatim prate krivična dela prevara iz čl. 208 KZ, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži ili elektronskoj obradi podataka iz čl. 302 KZ i računarska prevara iz čl. 301 KZ“, objašnjava se u Programu.

U izveštaju tužilaštva se navodi da je uočen značajan porast broja prijava protiv nepoznatih učinilaca krivičnih dela, posebno za krivična dela prevara i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica.

Ovo povećanje je, kako se ocenjuje, direktna posledica sve intenzivnije upotrebe interneta od strane građana, što stvara nove mogućnosti za zloupotrebe i razvoj složenih oblika visokotehnološkog kriminala.

„S tim u vezi, posebno zabrinjava činjenica da učinioci ovih krivičnih dela sve više koriste veštačku inteligenciju kako bi unapredili svoje metode izvršenja, otežali njihovo otkrivanje i izbegli krivičnu odgovornost. Napredne tehnologije omogućavaju automatizovano generisanje lažnih identiteta, realistične deepfake prevare, sofisticirane fišing kampanje i manipulaciju podacima, čime se povećava obim i složenost krivičnih dela u digitalnom prostoru“, navodi se u izveštaju.

Romantične prevare

Onlajn finansijske prevare poprimaju razne forme.

Pored fišinga i krađe kartica, prisutne su i investicione prevare (lažne berzanske platforme, „broker“ pozivi) i romantične prevare (iznuđivanje novca putem lažnih onlajn veza).

„Jedan nedavno otkriven primer je kol-centar u Srbiji koji je kao deo međunarodne kriminalne grupe vršio pozive prema građanima Nemačke, lažno ih nagovarajući na investicije – ova prevara je razotkrivena u saradnji sa stranim partnerima, pri čemu je uhapšeno više lica i utvrđena šteta od oko milion evra. Ovo pokazuje da se i Srbija suočava sa složenim prevarama transnacionalnog karaktera, gde počinioci iz naše zemlje mogu ciljati strance, ali i obrnuto – domaći građani bivaju meta prevaranata iz inostranstva“, navodi se.

Zloupotreba dece

Zloupotreba dece na internetu u svrhu seksualne eksploatacije takođe predstavlja rastući problem i prioritet nadležnih organa.

„U okviru dugoročne akcije Armagedon, od 2010. do danas podneto je preko 630 krivičnih prijava protiv više od 540 lica za više od 850 izvršenih krivična dela protiv polne slobode dece i maloletnih lica putem interneta. Samo u 2024. godini otkriveno je 50 novih slučajeva ovih krivičnih dela i podnete su krivične prijave protiv 45 osumnjičenih lica. Većina procesuiranih slučajeva odnosila se na pribavljanje i posedovanje materijala koji prikazuje seksualnu eksploataciju dece“, navodi se u Programu borbe protiv VTK 2026-2030.

Međutim, kako se dodaje, u najskorijem periodu uočen je trend porasta prijava koje podnose sami građani, najčešće roditelji, zbog sumnje da su njihova deca žrtve onlajn polnog uznemiravanja ili namamljivanja od strane pedofila na društvenim mrežama i u čet aplikacijama.

„Dakle, pored “pasivnog” zloupotrebljavanja dečjih fotografija, sve više dolazi do direktnog kontakta pedofila sa decom putem interneta, što zahteva brzu reakciju policije“, ističe se u Programu.

Nadležni organi u Srbiji, navodi se, aktivno sarađuju u međunarodnim akcijama na suzbijanju ovog vida kriminala – primer je operacija „Mozaik 2024“ u okviru Evropolove inicijative EMPACT, koja je rezultirala identifikacijom 63 počinioca u osam zemalja i spasavanjem nekoliko žrtava dečje pornografije.

Poslednja akcija, koja je sprovedena u trenutku pisanja ovog Programa smatra se, kako se navodi – najvećom akcijom ikada.

Naime, policijski službenici Uprave za tehniku, Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala učestvovali su u međunarodnoj akciji protiv seksualne eksploatacije dece na internetu, u kojoj je zatvorena jedna od najvećih platformi za pedofile na svetu, ‘Kidflix’.

„U akciji koju je sprovela Savezna kriminalistička policija Bavarske, u saradnji sa Evropolom i još 37 zemalja, zaplenjen je server koji je sadržao oko 72.000 video snimaka nastalih seksualnom eksploatacijom dece, identifikovano je oko 1.400 osumnjičenih širom sveta od kojih je 79 uhapšeno, zaplenjeno je i više od 3.000 elektronskih uređaja, a 39 dece zaštićeno je od dalje eksploatacije“, navodi se u Programu.

Ovo, kako se objašnjava, ukazuje da je problem globalan, te da je razmena informacija i koordinacija sa stranim službama ključna u slučajevima zlostavljanja dece na internetu.

Napadi na firme i plaćanje otkupa

Ransomver napadi predstavljaju globalnu pretnju koja ne zaobilazi ni naš region.

Ova pojava je u fokusu bezbednosnih procena zbog svog destruktivnog potencijala.

Ransomver napadi su poslednjih nekoliko godina u kontinuiranoj ekspanziji i evoluiraju, pa su, kako se objašnjava – usmereni pretežno na preduzeća i državne institucije u cilju sticanja finansijske dobiti, pri čemu napadači upadaju u nedovoljno zaštićene računarske sisteme, šifruju (zaključavaju) kritične podatke i potom traže otkupninu u kriptovalutama za njihovo otključavanje.

„Karakteristično je da se uputstva za plaćanje otkupa danas često dostavljaju preko darknet komunikacionih servisa sa visokim stepenom anonimnosti, a ne odmah uz samu ransomver poruku kao ranije“, ukazuje se.

Pored toga, sve češći je tzv. dvostruki pritisak – pre nego što šifruju fajlove, napadači prvo tajno izvuku kopije osetljivih podataka žrtve, pa prete da će ih objaviti ili prodati na darknetu ako žrtva ne plati otkup.

„Ova kombinacija ucene zaključanim podacima i pretnje curenjem informacija stavlja žrtve pod dodatni pritisak. Ransomver se danas često dobija i kao usluga na crnom tržištu (model Ransomware as a Service), gde jedna grupa kreira zlonamerni softver i iznajmljuje ga drugim kriminalcima, deleći sa njima profit. Sve navedeno ukazuje na to da napadi izvršeni ucenjivačkim softverom postaju sofisticiraniji i organizovaniji“, navodi se.

Srbija, kako se konstatuje – dosledno prati ove trendove.

Srbija nije izolovana od globalnih tokova kripto-kriminala

Opšti globalni trend je da se visokotehnološki kriminal sve više profesionalizuje i tehnički usložnjava.

Evropol u svojoj najnovijoj proceni ističe da su sajber napadi postali sofisticiraniji i raznovrsniji nego ikada – uz rast ransomvera, nastavljen je i trend rasta onlajn prevara i seksualne eksploatacije dece na internetu širom Evrope.

Pojavljuju se i nove pretnje uslovljene razvojem tehnologije. Na primer, zabeležena je sve veća zloupotreba veštačke inteligencije (AI) od strane kriminalaca.

Alatke poput velikih jezičkih modela omogućavaju automatizovano kreiranje uverljivih fišing-poruka i prevara na velikim razdaljinama, dok generativni modeli slike i videozapisa mogu poslužiti za izradu lažnih sadržaja (npr. deepfake snimci) ili čak veštački generisane dečje pornografije, čime se otežava otkrivanje i veštačenje inkriminisanih materijala.

„Paralelno s tim, obim kompromitovanih podataka dostupnih na crnom tržištu neprestano raste – procene pokazuju da su u 2023. godini na hakerskim forumima kružile milijarde ukradenih kredencijala zahvaljujući malveru tipa info-stealer, što kriminalcima olakšava preuzimanje onlajn naloga žrtava i dalje prevare. Sve ove pojave potvrđuju se i kada je u pitanju stanje u Srbiji što ukazuje da se savremeni visokotehnološki kriminal odvija u jednom dinamičnom i inovativnom okruženju bez granica, gde počinioci brzo usvajaju nove tehnologije kako bi povećali domet i prikrili svoj identitet Republika Srbija nije izolovana ni od globalnih tokova kripto-kriminala“, navodi se u Programu.

Na teritoriji Srbije prisutni su tipični oblici kripto-kriminaliteta poput internet prevara, investicionih zloupotreba, ucena i krađe digitalnih sredstava.

Naročito su u porastu slučajevi investicionih prevara koje uključuju lažne ponude za kripto-investicije, kao i primena metoda poput socijalnog inženjeringa kojim se žrtve navode na kupovinu i transfer kriptovaluta na adrese pod kontrolom kriminalaca.

„Nadležne institucije u Srbiji već se aktivno uključuju u istrage ovih slučajeva, ali postoje jasne potrebe za jačanjem njihovih kapaciteta kroz dodatne specijalizovane obuke i primenu savremenih tehnologija za praćenje transakcija. Imajući u vidu dinamiku i prirodu ovog vida kriminala, Srbija mora nastaviti da jača zakonodavni i operativni okvir, unapređuje međunarodnu saradnju, kao i da podiže svest građana o rizicima kako bi efikasnije suzbijala zloupotrebe kriptovaluta u narednom periodu“, navodi se u Programu.

Sprega kriminalnih grupa i kriptovaluta, kako se ukazuje – neminovno dovodi do pranja novca.

„Navedeno krivično delo organizaciono pripada nadležnosti VJT, Posebnog odeljenja za korupciju. Ovo tužilaštvo kao i mnoga druga suočavaju se sa nedostatkom adekvatno obučenih tužilaca po pitanju kriptovaluta i razvijenom afektivnom svesti o načinu i mogućnostima pranja novca upotrebom kriptovaluta“, ističe se u Programu borbe protiv visokotehnološkog kriminala 2026-2030.