Škola je za srednjoškolce u ovoj školskoj 2020/21.god. izgubila svaki smisao. Bar onaj obrazovni, a dobila je sasvim novi oblik nakon što su učenici izgubili motivaciju da uče. Učenje danas, sasvim realno, predstavlja virtuelni proces osvajanja ocena kroz pokušaj savladavanja prepreka na času, kao u igricama.

Kako je raditi sa učenicima koji cele školske godine pohađaju ali i ne pohađaju nastavu?

Profesori su svesni činjenice da je kombinovana nastava išla na ruku slabijim đacima, oni bolji su se samo nervirali jer su osećali da gube i da im se oduzima od znanja. Međutim, danas je teško i u normalnim uslovima precizno odrediti koji su to bolji đaci, a kamoli u doba koronine onlajn nastave.

Rad sa tinejdžerima u onlajn učionici je izazov . Sa poteškoćama se suočavaju svi nastavnici, pogotovo oni stariji.

Na početku pandemije škole su se borile oko izbora portala na kojima će se gradivo predavati i ispitivati. Profesori su bili pod budnim okom i direktora i prosvetnih inspektora, čini se – danonoćno. Stizalo je bezbroj poruka na  vajberu i mejlova sa spiskom podrške učenicima koji imaju problema u onlajn nastavi. Telefoni i vajber grupe su pucale od opterećenja. Nastavnici su radili bez radnog vremena, ostavljajući svoju decu kod kuće da čekaju na pomoć u rešavanju zadataka na Gugl učionici…

Pritisak je bio ogroman, pomoći niotkud, a nastavnici ostavljeni da lutaju u mraku i sami se snalaze u moru instrukcija i uputstava, čak i upozoravani da deca ne smeju biti oštećena a moraju biti sagledavana, što će reći, nagrađena za sav njihov trud.

Kako danas izgleda čas, učenje na času ali i samostalno učenje ?

Zaista smešno!

Na onlajn časovima od pola sata učenici dobijaju materijale, neko bi rekao sasvim dovoljno, ali za šta? Taman kada u obradi nove lekcije dođemo do momenta da ponovimo to što smo naučili, internet krene da baguje, nešto se nečuje, ukočio se nastavnik.

Ili se često dešava da u dobu moderne komunikacije nema struje po ceo dan, svuda negde pomalo u okolini Leskovca, pa ponekada više od polovine odeljenja ne može da prisustvuje času ispitivanja i provere znanja.

Na časovima gde nema Gugl učionice već žive reči na Zumu ili Skajpu, što predstavlja vedriju stranu u onlajn nastavi, javljaju se drugi problemi. Učenici često nemaju kameru ili mikrofon kako bi se čuli na času, što i jeste realni problem opremanja đaka tehničkim uređajima, jer većina ni nema kompujter ili laptop već nastavu prati preko mobilnog telefona.

Međutim, ovaj problem se često koristi kao izgovor u nastavi. Profesori neretko na časovima uživo rade sa zamračenim ekranima ili imenima na ekranu, a kada zamole učenika da uključi i ton i kameru, zateknu nenamešten krevet i učenika kako još leži u krevetu ali se prijavio onlajn da ne bi dobio neopravdani.

Na času provere znanje se koriste uigrani štosevi gde se na ekranu u drugom programu ispisuju unapred pripremljeni odgovori, koji se samo izdeklamuju i reprodukuju plastično, a za to vreme se kamera prstom prekrije ili nekim predmetom zamuti. Naravno, iskusan profesor će odmah shvatiti o čemu se radi, jer znanje se pokazuje povezivanjem gradiva, bez ovakvog teatralnog nastupa. Kod profesora koji se teže snalaze sa programima česti su ispadi i veće je nepoverenje kod đaka.

Nije retko da se đaci zamole da zatvore knjigu na času, tako da se sada na onlajn časovima desi da ih profesori zamole da zažmure ili prekriju oči rukama kako bi bili sigurni da ne prepisuju.

I dok tako borba traje, gube obe strane. Učenici nisu izgubili samo jednu školsku godinu, već su izgubili dve. Profesori su izgubili i ono malo poštovanja i integriteta.

Ali jedno smo sigurni, naučili su kako da se snalaze u prepisivanju na onlajn testovima i časovima usmene provere znanja.

Ukoliko ih profesori ne nauče u školi, naučiće ih vreme. Historia magistra vitae est – istorija je učiteljica života.