PIROT – Dušan Tomanović, mladi pirotski dizajner, grafičkim prikazima predstavio jednostavnost pirotskog govora. Univerzalno „onoditi“ označava bilo koju radnju – raditi, učiti, pevati…

ČINI se da je mladi Dušan Tomanović, student grafičkog dizajna na Metropoliten univerzitetu u Beogradu, više nego dobro ispekao „zanat“ kojim će se baviti ubuduće i pre nego što će zvanično diplomirati. Ovaj daroviti Piroćanac je, uz pomoć savremenih tehnologija, pokušao na svoj način da približi zainteresovanima pirotski govor i svu njegovu jednostavnost, naročito kada su u pitanju glagoli i padeži.

S obzirom na interesovanje, pa i polemike na društvenim mrežama, nesumnjivo je i uspeo, što ga, kako kaže, obavezuje na dalji rad.

– Želim da preko grafičkog dizajna objasnim koliko je jezik u ovom kraju jednostavan i univerzalan i da na neki način pomognem svima koji žele da ga nauče ili razumeju. Na ideju sam došao kada sam kolegama sa fakulteta u Beogradu pokušao da objasnim da znamo padeže i glagole, ali da u međusobnoj komunikaciji koristimo univerzalne glagole koji su svima razumljivi i ubrzavaju tok razgovora. Znam da su na temu pirotskog govora napisani mnogi radovi, naučne studije, da postoji obimna literatura u zavičajnom odeljenju biblioteke, ali ono u šta sam se ja upustio i način na koji obrađujem ovu temu jednostavno ne postoji – kaže Tomanović.

Kada ilustruje jednostavnost ovdašnjeg govora za koji jedni kažu da je šopski, drugi mešavina „prizrensko-timočkog dijalekta“, treći tvrde nešto treće, pa čak i bugarski, Tomanović navodi primer univerzalnog glagola „onodeti“.

– Taj glagol ima aktivno značenje i označava bilo koju radnju. On, na primer, zamenjuje glagole kao što su: raditi, učiti, pevati, skijati, napraviti, završiti, igrati i još hiljadu drugih glagola, a pravo značenje mu daje ostatak rečenice i teme koja je predmet razgovora između dvoje ili više ljudi – kaže Dušan.

Iz ovog glagola idu i svojevrsne izvedenice po rodu: „zaonodelo se“, „uonodelo se“, „proonodelo se“, što sve zajedno ima mnogo značenja, kao što su, na primer, zakrivilo se, uplelo se, probušilo se… Primeri se mogu ređati do beskonačnosti, a značenje se odnosi na temu razgovora. Kada se poredi – opisuje neki oblik ili stanje, dovoljno je samo reći „tekvoj kako ludo“ ili „tekvoj kako ala“, ili „tekvoj kako lutka“… Izraz „tekvoj“ u sebi sadrži hiljadu prideva i poređenja.

Univerzalne reči ili izrazi su, na primer, pitanje „kvo“, na koje se odgovara sa „te“. To nikako ne znači da su Piroćanci škrti i na rečima, već jednostavno da jedan sagovornik pita drugog: „Gde si, kako si, šta radiš, ima li nešto novo?“ Drugi mu odgovara da je „Sve isto“ ili „Sve je po starom“ ili „Sve je uobičajeno“. Tomanović će, kaže, nastaviti da radi na elektronskom priručniku „Naučimo pirotski govor“.

MNOGI koji u Pirot dođu sa strane kao gosti, naročito ako im je prvi put i ako su, na primer, iz Beograda, sa zaprepašćenjem će reagovati na rečenicu: „Ja i mama se stalno karamo!“ Taj glagol u beogradskom žargonu ima sasvim drugo značenje, dok ga Piroćanci uobičajeno koriste kada kažu da su se s nekim žestoko posvađali ili se stalno svađaju. Karati se takođe upotrebljava i u nekoliko drugih značenja koja se totalno razlikuju od beogradskog slenga.