Znate kako u životu postoje teme o kojima ne volite da razmišljate, naročito ne na kraju radne nedelje? Ne volite da se bavite tuđim teškim sudbinama, poplavama, zemljotresima i ostalim katastrofama tamo negde daleko od vas. Ubistva, automobilske nesreće, razni lopovluci kod nas i u svetu.

Rekla-kazala vas dodatno opterećuje, pritiska vam moždanu opnu pa neslućeno dobijete sivu boju, eto baš kao ovi oblaci iznad vas. Politika…Nikako politika! Ona vas deprimira, to je večiti bezdan koji preti da proguta i vas i tu heftericu na vašem radnom stolu. Toliko je velikog apetita, ta politička aždaja.

Čitam jutarnju elektronsku poštu i pogled mi privlači jedan, na prvi pogled normalan poslovni mejl. Njegov naročit naslov glasi: „Interesovanje za posao“. Isprva zastajem, ponovo čitam. Ne želim ni da kliknem na zatamljena slova jer pretpostavljam šta u njemu piše.

Ipak, moji prsti reaguju brzo i često nepromišljeno te se preda mnom pojavljuje lepa i pristojna biografija. Mlada ženska osoba traži posao. Normalno, pomisliće samo čudak u ovoj zemlji. Jer i vrapci na grani znaju kako se u Srbiji dolazi do posla. Na svaki mogući, najčešće i nemogući način, samo ne putem oglasa i mejla. Dakle, na normalan način Ne.

Zašto je to tako? Zašto se u ovoj zemlji mladi ne zapošljavaju na jedan sasvim pristojan, normalan, zdrav način?

Šta to nama fali?

Uh, ovo je pitanje kobno. Tu je široki dijapazon datih odgovora sa mogućim, blagim korekcijama. Bolno je to pitanje kao otvorena rana. Otežavajuća okolnost je upravo i to što su svi odgovori koji vam prolaze kroz glavu, zapravo tačni. I nijedan od njih ne nudi rešenje, već se um dalje zapetljava u klupko od koga, jedno zdravo miseleće biće može da pludi. Tako je! Da poludi.

Mlada, obrazovana žena traži posao u struci. Piše u njenoj radnoj biografiji. Pročitam još jednom mejl i vidim da mi je promakla jedna bitna činjenica. Mlada, obrazovana, politički aktivna žena traži posao. Tu je caka, zar ne? Ponovo se u tragovima naglašava politika. Ona teška, gorda, osiona reč od koje se u ovoj zemlji tlo zatrese. Pod nogama se zaleluja stabilnost jednog zdravorazumnog čoveka, eto toliko je jaka reč politika u Srbiji.

Šta zapravo ne valja? Reći ću vam bez ikakvih dvojbi. Misao. Tačka prekida ili što bi rekli stranci point break. Začetak svih daljih tokova ljudske civilizacije. Kada razum stagnira, svaka misao postaje glupa. Opasno zaglupljujemo. Opasno do te mere da se vrtimo ukrug. Stagniramo kao društvo.

Ta misao nama poručuje da tako mora. Da nam deca ponizno mole za posao. Tako mora. Da zbog toga iz ove zemlje odlaze. Tako mora.

Ubijamo sopstveni intelekt u samom njegovom začetku jer njegov korov je jak i uporan. A korov kao korov, ne bude li se čistio i uništavao osiliće se, prodrmaće ono lelujavo tlo, nastaće pukotina u sistemu.

A sistem ko sistem, ne voli promenu.

dr Nataša Dimitrijević