NIŠ – Operacija katarakte je najčešća operacija koja se izvodi u medicini, posebno poslednjih dvadeset godina, kada je ova hirurgija izuzetno napredovala zahvaljujući korišćenju ultrazvuka, savremenoj opremi i  ugradnji  intraokularnih sočiva.

Profesor dr Dragan Veselinović, jedan od najiskusnijig hirurga prednjeg segmenta oka u Srbiji, objašnjava da katarakta predstavlja zamućenje sočiva i može nastati pod uticajem velikog broja faktora.

“Najčešći uzrok za nastanak katarakte je starenje organizma i takva katarakta koja nastaje posle 60-te godine zivota zove se senilna katarakta. Međutim, brojni drugi faktori takođe uzrokuju nastanak katarakte. Vrlo često povišeni očni pritisak  (glaukom) moze biti udružen sa kataraktom. Većina bubrežnih bolesti dovodi do poremećaja metabolizma i elektrolita u sočivu i prouzrukuje kataraktu. Pacijenti sa povišenim vrednostima dijabetesa su izlozeni češćoj pojavi katarakte u odnosu na ostalu populaciju. Traumatska katarakta nastaje kao posledica različitih povreda oka.

Zamućenje sočiva kod dece nije tako često i javlja se u sklopu nekih urođenih genetskih anomalija ili kao posledica uticaja nekih štetnih faktora u trudnoći“, ističe dr Veselinović.

Prema rečima dr Veselinovića do pojave katarakte može da dovede i  izlaganje visokim dozama zračenja, dejstvo jonizujućih zraka, električne struje i veliki broj zapaljenjski bolesti oka. Neadekvatan način ishrane i faktor nasleđa takođe mogu doprinetu ranijem nastanku katarakte.

„Savremena ultrazvučna operacija katarakte, poput one koja se radi u specijalističkoj oftamološkoj ordinaciji „Zona vida Veselinović“ u Nišu obavlja se tako što se na početku operacije najčešće se načine dva reza, jedan od 2,8 milimetara i drugi manji. Kroz širi rez se izvodi kompletna operacija uz nekoliko pripremnih faza i kroz ultrazvučnu fragmentaciju sočiva. Od prirodnog sočiva u oku ostaje samo njegova zadnja kaspula i deo prednje kapsule. U ovaj prostor se uz pomoć specijalnog indjektora  u oko ubacuje „veštalko“ sočivo, na mesto gde se predhodno nalazilo prirodno, ali zamućeno. Zbog malog reza na rožnjači ne postoji potreba za stavljanjem konaca“, objašnjava dr Veselinović.

On ističe da pacijenti koji dođu na operaciju oka u oftamološku ordinaciju „Zonu vida Veselinović“ najčešće interesuju odgovori na pitanja kada treba operisati kataraktu, koliko traje operacija, kakva anestezija se koristi i kada se nakon operacije odlazi kući.

„Odluku o tome kada treba operisati kataraktu donose zajedno hirurg i pacijent. Danas se ne čeka, kao nekada da katarakta potpuno zamuti vid. Već sa 50 odsto smanjenja vida čovek ne moze da čita,vozi automobil i postaje nesiguran u hodu. Profesinalni vozači, ljudi koji rade na kompjuteru ili rade neke druge precizne poslove, operišu se i sa 20 odsto smanjenja vida. Operacija katarakte se izvodi u apsolutno lokalnoj anesteziji. Dužina operacije zavisi od iskustva hirurga, vrste katarakte i tehnike izvođenja. Sam hirurški zahvat traje od 5 do 15 munuta, ali pacijent provede obično u operacionoj sali 20 minuta zbog pripreme, širenja zenica, lokalne anestezije i obezbeđenja sterilnosti. Već 10 do 15 minuta nakon operacije katarakte pacijent može da ide kući“, kaže dr Veselinović.

On takođe ističe da je, i pored individualnih razlika, čitanje i gledanje televizije   moguće već prvog dana nakon operacije. Period od 5 do 7 dana potreban je ipak da bi ove aktivnosti bile bez naprezanja.

„Pacijenti koji obavljaju kancelarijske poslove u uslovima gde nema prašine i hemijskih isparenja mogu se javiti na posao posle 7 do 10 dana od operacije. Ukoliko pacijent radi u uslovima gde je izložen delovanju nekih štetnih uticaja,  period od 2 do 3 nedelje je dovoljan za besbedan povratak na posao“, podvlači dr Veselinović

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!