Neretko se dešava poslednjih nekoliko dana da i mlađe, zdrave osobe nakon boravka na suncu, dobiju neuobičajene reakcije na koži, slične alergijskim. Crvenilo, svrab i osipi dešavaju se i osobama koje nikada nisu imale sličnih problema. Iako je sunce dragoceno zbog vitamina D, treba biti oprezan u periodima visokog UV zračenja, kakvo nam se dešava već danima. Iako je UV-B spektar zadužen za lepu preplanulu boju, on je i najopasniji za ljudsku kožu, kaže za Jugmediu Sanja Tošković Dimitrijević dermatovenerolog OB u Leskovcu.

Nakon što čovek bude izložen suncu više nego uobičajeno, obično dolazi do crvenila na koži, a potom i do pigmentacije.

„Na ovaj način, naša koža se ustvari štiti od sunčevih zraka.Trebalo bi da znamo da kod UV zračenja postoji A,B i C spektar delovanja sunčevih zraka. Najštetniji za čoveka su UV -B zraci, koji i najviše oštećuju kožu, jer prodiru do površnog dela epiderma, do prvog sloja kože .Kada su u velikoj dozi,oni oštećuju one ćelije koje su važne za potencijal, odnosno za rast kože, za razmnožavanje i izazivaju oštećenja na DNK i pojavu onoga čega se svi pribojavamo, a to su neke maligne bolesti kože, promene na mladežima ili melanome“, objašnjava naša sagovornica.

UV- B zraci mogu da prodru i kroz odredjenu dubinu vode, tako da se i u toku plivanja mogu dobiti opekotine, a ne samo diretnom izloženošću.Zato je prvi korak u zaštiti u stvari prevencija.

„Sunce nam sija svuda ne samo na plaži.Izloženi smo i dok smo na poslu i kada smo na rekreaciji. U ovom periodu leta, ne možemo samo da se fizički zaštitimo nošenjem šešira, dugih rukava, komotnije odeće i da nam na taj način koža diše.Veoma je važna i hemijska zaštita i to nanošenjem preparata na izloženim delovima kože. Čak i za uobičajenu šetnju gradom, u ovom periodu leta potrebna je zaštita kože“, savetuje doktorka.

Mogućnost za javljanje ozbiljnijih posledica na koži, imaju osobe koje već pate od nekih kožnih bolesti, koje pod dejstvom sunca, mogu da dovedu do takozvanih fototoksičnih reakcija.

„Postoje neke bolesti kože i to naročito kod ljudi koji imaju slabiji pigment.Oni u kontaktu sa suncem dobijaju takozvani „kseroderma pigmentozum“.Ukoliko se preterano izložimo suncu, a pri tome bez zaštite, najpre ćemo dobiti crvenilo.Ono može da bude bolno,naročito ukoliko smo dugo izloženi, onda nam se pojavljuje i plik, odnosno opekotine. Ovako nešto,ne bi smelo da se desi ljudima sa već bolesnom kožom i naročito ne deci“, upozova dermatovenerolog.

Nisu retke i alergije na sunce, odnosno ovakve reakcije kože na sunce.Od velikog je značaja savet stručnjaka i adekvatna terapija i kretanje.

„Zanimljivo je da neki ljudi misle, da ako jednom namažu zaštitnu kremu, da to može da traje ceo dan. Kretanje na suncu na taj način nije dopušteno nikako.Samo adekvatni preparati za odredjeni tip kože, nanešeni u potrebnom sloju, na svaka dva sata, ukoliko kvasimo kožu, mogu zaštiti kožu.Poslednja istraživanja otkrila su da čak i vidljiva, takozvana plava svetlost, takodje može biti štetna“.

Naša sagovornica podseća da koža čoveka sve pamti i da se štetne posledice mogu gomilati godinama. Zato je neophodno zaštiti se i ne izlagati suncu bez preke potrebe, naročito u delu dana kada je ono najjače.