LESKOVAC – Mesaru preduzeća „Mesokombinat“ iz Leskovca Ljubiši Ristiću (39) mašina je otkinula tri prsta na radnom mestu. Po isteku bolovanja otpušten je s posla, a na zahtev poslovodstva podignut je optužni predlog za klevetu.

Otac dvoje maloletne dece osakaćen je 18. avgusta 2010. dok je ugašenu senzorsku mašinu za punjenje salama i kobasica pripremao za rad. Mašina se, kako su kasnije konstatovali inspektori rada, sama uključila i priklještila mu tri prsta leve ruke.

Vlasnici nedostpuni

I pored nekoliko telefonskih poziva i molbi preko sekretarice, “Blic” nije uspeo da dođe do prozvanih vlasnika “Mesokombinata” Dragomira Ilića i Miloša Ilića. I do zaključenja ovog broja, dobijali smo obaveštenja da su oni na sastanku.

“Pola sata je moja ruka mlevena u toj mašini, pa su ortopedi odlučili da mi odstrane tri prsta  do pola. Kada sam se godinu dana kasnije, 4. avgusta 2011., vratio na posao, dobio sam otkaz jer nisam hteo da povučem tužbu kojom sam od preduzeća tražio 4,2 miliona dinara za nadoknadu materijalne štete i duševnu bol. Istog dana mi je uručen otkaz, koji sam odbio da poptišem. Međutim, nekoliko dana kasnije dobio sam verziju rešenja sa mojim poptisom o sporazumnom raskidu radnog odnosa, datumirano na 5. avgust”, priča ovaj radnik koji od tog dana nigde više nije mogao da dobije posao.

Potom je protiv vlasnika i zastupnika “Meskombninata” Dragomira Ilića i Miloša Ilića podneo prijavu za mobing, koja je odbačena, i krivičnu prijavu za falsfikovanje njegovog potpisa, koja je takođe odbačena, ali je usledila krivična prijava vlasnika firme za klevetu.

Ispostavilo se, naime, da je Ristićev potpis jeste njegov, ali on tvrdi da je upotrebljen sa blanko poptisanog papira nekoliko godina ranije kada je poptisao ugovor o radu.

Mašina rastavljena u delove

Ministartsvo za rad je konstatovalo da mašina koja je Ljubiši “pojela” prste nije imala uputstvo za rad, pa je zabranilo njenu dalju upotrebu. Ona je potom rashodovana u delove.

„Da zlo bude veće, Osvnovi sud u Leskovcu je odbacio moju tužbu za nadoknadu materijale štete, ali je Apelacioni sud vratio na ponovno odlučivanje, pa je neizvesno koliko će dugo trajati moja borba za pravdu“, jada se mesar, sa prvim stepenom invalidnosti, koji je od “Dunav osiguranja” preko firme dobio odštetu od 200.000 dinara.

Posla za nejga nema u Leskovcu jer u dosijeu stoji da za svaku eventualnu narednu povredu na radu poslodavac snosi odgovornost. „Gde god se pojavim, poslodavci beže od mene kao đavo od krsta“, veli.

Najteže mu padaju bolovi i osećaj da mu rastu nokti na nepostojećim prstima, ali i sažaljenje ljudi.

„Sa tim se nekako i nosim, međutim, nikako ne mogu da prebolim to što moja ćerkica još ne sme da priđe kod mene, bojeći se da je levom rukom ne pogladim po kosi, i što moj sin ne može da upiše Vojnu akademoju jer se protiv njegovog oca vodi krivični postupak“, ispoveda se Ljubiša Ristić.

Izvor:Blic