Iako 8. mart – Međunarodni dan žena, korene vuče s kraja 19. i početkom 20. veka i vezan je za teške i krvave borbe žena za bolji ekonomski položaj i pravo glasa, on se danas, kao nasleđe komunizma, u Srbiji obeležava cvećem i eventualnim ručkom i večerom u restoranu.

O pravima žena na jednakost pri zapošljavanju i na radu, jednakosti u braku u kome sav kuhinjski teret i čuvanje dece padaju na njena pleća, na ovaj Međunarodni dan nema ni reči.

No, kako je – tako je, tek, i danas su, na Dan žena, gradski trgovi prepuni cvećem u celoj Srbiji, pa i u Leskovcu, gde su prodavci cveća svojim cvetnim tezgama malo ublažili onu ružnu celonedeljenu vašarsku sliku.

Cveće za svačiju džep i ukus, od 200 dinara pa sve do cveta ciklame od 5.000 dinara, za koje, tvrde prodavačice, vlada veliko interesovanje.

Najlepše cveće kupuje se devojkama i suprugama, ali se nađe i za sav ženski rod u porodičnom okruženju. Jedan broji na prste. „Mnogo, veli, preko 10. Ne uklapam se“.

Da podsetimo!

Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike.

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata.

Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.

Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije.

Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije.

Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje „herojstva radnica“.

Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.

Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60. godina ponovno počele obeležavati.

Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.

Milica Ivanović