Iz Leskovca i iz Srbije sam otišla jer nisam mogla da se borim sa vetrenjačama, jer nisam htela da živim u sistemu gde svoj posao možeš komotno da radiš samo ako si član partije, a ja nikada nisam želela da budem član ni jedne partije.

Ovako u intervju za JuGmediu priča Adrijana Savić iz Leskovca koja je posle odlaska iz grada na Veternici u Americi stekla titulu doktora građevinskih nauka sa prenapregnutim betonom kao užom specijalnošću i doktorskom disertacijom o prednapregnutim železničkim pragovima.

Adrijana Savić bila je odličan đak i još bolji student na Građevinskom fakultetu u Nišu gde je završila master studije, a posao je dobila 2008. godine u Direkciji za urbanizam i izgradnju u Leskovcu, na poziv tadašnjeg gradonačelnika Slobodana Kocića, kao nestranačka ličnost, naglašava. Radila je kao nadzorni organ.

Posle par godina prestali smo da je viđamo na stručnim sastancima i da je srećemo u gradu.

Nekoliko godina kasnije slučajno sam primetila jedan od njenih svakodnevnih postova na Fejzbuku i pitala je gde se zagubila?

„U Americi, još malo pa doktoriram“, rekla je i od tada pratim njenu karijeru.

Ti si jedna od hijadu, desetine i možda stotine hiljada onih koji su poslednjih decenija otišli iz Srbije. Zbog vas se Srbija prazni. Da li se osećaš krivom, pitam je.

Odgovara odrično, jer, kaže, morala je da ode.

„Te 2012. godine došla je na vlast u Leskovcu Spasovdanska koalicija i kada je za direktora Direkcije imenovan Slaviša Zlatanović odmah sam smenjena iako, na primer, nisam bila član ni jedne pa ni prethodne stranke, a niko nije imao zamerku na moj rad. Ostala sam još neko vreme gledajući šta se radi i shvatila da ovde za mene nema mesta, nema usavršavanja i napredovanja jer ja hoću slobodu, a ne članstvo i partijske stege da bi mogla da radim svoj posoa bez stresova“.

Već 2015.godine bila je na univerzitetu u Americi, u Kanzasu, i diplomirala 2019., gde se istakla radom o naprslinama na prenapregnutim železničkim pragovima i taj rad promenio je Arema standarde za Železničko inženjerstvo. Potom je dve godine radila svoj posao u firmi i drugom američkom gradu, a poslednjih šest meseci je radila u Frankfurtu.

„Trenutno sam u Srbiji iz porodičnih razloga, i kada te poslove završimo, ići ćemo za Maltu, Katar ili Abu Dabi, u iščkivanju grin karte za Ameriku“, priča.

Šta je to čarobno što je privlači Americi?

„Prvih godinu dana je bilo jako teško. To jeste stres jer se odlazi u nepoznato. To je novi život. Međutim, tamo sam srela ljude za ceo vek. Amerikanci jesu vrlo zatvoreni ali i vrlo ljubazni. Iz Srbije sam pošla sa sećanjem da su nas bombardovali, ali kad ih pustiš u svoj život i oni u tebe svoj, napravi se situacija u kojoj je prijatno živeti učiti i raditi“.

Sa Adrijanom sam razgovarala i o nostalgiji za Srbijom i o mogućem povratku u Srbiju. Na video intervju dole pogledajte šta je odgovorila.