Jutros, prvu poruku koju dobih bila je slika sa vrela reke Mlave. Kanadska kompanija Dundi je uništila nešto što je bogom, nama Srbima, dato. Žagubica je ostala bez vode. Kockarnice Safeta Pavlovića i njegovi batinaši ne rade na vodu. Oni za svoje bubrege ne znaju. Školu su, po svemu sudeći, propustili. Kao što ne znaju ni građani Leskovca, Vlasotinca, Surdulice, Bosilegrada, Vranja…

I kakve veze Mlava ima sa ovim mestima na Jugu Srbije?

Sledeća poruka koja mi je stigla su slike kratera na Besnoj kobili.

I očajan narod koji me moli da slike pošaljem novinarima.

Kažu da su im pustili priču da reka neće biti zagađena, a ona smrdi na kilometar.

I da prave kratere, a nemaju kome da se obrate.

Osećaju se kao otpisani.

Kao što je i Jug Srbije, otpisan.

Kao što je i Srbija, otpisana.

Kao što smo i sami sebe, otpisali.

Elem, pisao sam već ovde o Crnoj Travi koja je svoje područje poklonila za potrebe rudarskih istraživanja nekoj firmi Golden Age resourses, sa brojem zaposlenih 0 (nula), obrtnom imovinom 0 (nula) i kapitalom 0 (nula).

Efekat sa zagađenjem reke Vlasine će biti ovakav, kao i sa vrelom Mlave, koju je nedavno posetila premijerka u druruštvu Safeta i ostavila srceparajući komentar.

Teći će žuta reka umesto, sada već, zaklane Vlasine.

Jezero Lisine je dovedeno do 5. stepena kvaliteta vode, ili, najpraljavije vode. A voda iz Lisina se ispumpava u Vlasinsko jezero. Biser na Jugu Srbije, kako imaju običaj da ga zovu u predizbornim kampanjama oni kojima biseri samo za trgovinu služe.

I čujem da ministarka zdravlja za septembar na Vlasini najavljuje neki skup o zdravlju. Ne znam detalje i nadam se da će ministarka da obiđe fabriku Knauf u Sudrdulici i potraži odgovore na pitanja šta se čini da se zaštite ljudi i okolina od aerozagađenja; da će imati prave epidemioloske podatke koje se tiču broja obolele dece od respiratornih bolesti; da će potražiti odgovore na pitanja da li je tačno da se voda iz jezera Lisine ispušta u Vlasinsko jezero; da pita autoritete kakve se to paljevine dešavaju u okolini Bosilegrada i kako to utiče na opšte blagostanje naroda, obzirom da je je to jedan od segmenta definicije zdravlja; da propita vlasnike minihidrocentrala u slivu reke Vlasine kakve se to uljane mrlje javljaju u reci.

Ima uvažena profesorka oko toga dosta da se informiše pre nego što joj budu organizovali  bilo kakav skup o turističkom, zdravstvenom i bilo kakvom potencijalu Vlasine, a bojim se, da u ovom slučaju oni vide samo rudni, a zdravlje sa rudom nije baš u koralaciji.

I sve bi bilo u redu da se oni bave ozbiljno rudom, da se narod informiše o računici šta se daje, a šta se dobija, da se pita na referendumu, da se ne skrivaju informacije i ne pojavljuju fantomske firme sa NULA zapošljenih.

I kao što svaku kolumnu završavam, da vas podsetim:

Pre izvesnog vremena sam napisao kolumnu o ratnom veteranu, nekada mladom vojniku, Ferenc Totu iz Zrenjanina. https://jugmedia.rs/nece-narod-nista-pozlatiti-dragi-moj-dr-lazo/

On i dalje sa svojom bolešću krpari.

I niko se ne seti da uplati koju paru, a svima usta puna patriotizma.

I bacaju se pare na mitingovanje, sendviče, zastave, dnevnice… ali za bolesne veterane nema empatije, a kamo li zahvalnosti.

Voleo bih da se neko postidi, pa uplati nešto na sledeću adresu:

Ferenc Tot,

Strelišna 10/7,

Zrenjanin 23101

200 126605471 10