Četrnaesti po redu Leskovački festival filmske režije ( LIFFE ) otvoren je večeras, u vreme korone, skroromije nego ranijih godina, doduše sa vatrometom i crvenim tepihom, bez bine isperd Narodnog pozorišta, sa malim brojem reditelja i sa samo jednom glumicom – Tanjom Bošković, ali sa vernom publikom, koja je svaki govor nagrađivala dugačkim aplauzom.

Po prvi put izostalo je prisustvo predstavnika grada Leskovca, a publikom se proneo gas da je, navodno, stigla zabrana iz vrha SNS-a.

Uprkos tome, publika je sve vreme pomno pratila uvodni deo, kratke filmove kao podsećanje na dosadašnje festivale i učesnike, a potom odgledala film „Nebesa“ Srđana Dragojevića, kojim je otvoren festival, prvi u nizu od ukupno 40 filmova u sve četiri takmičarske kategorije.

Prvi se na binu popeo reditelj Nenad Pavlović, sin Živojina Žike Pavlovića, slavnog reditelja po čijem imenu nosi tradicionalna nagrada rediteljima za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu, a ove godine ona je pripala takođe živoj rediteljskoj legendi Goranu Markoviću, koji je na sadašnjem Lajfu i predsednik stručnog žirija.

„Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da uručim Goranu Markoviću nagradu za životnu delo, izuzetnom filmskom autoru koji je na polju jugoslovenske i srpske kinematografije ostavio duboki trag“, kazao je itzmeđu ostalog Pavlović, koga je publika nagradila velikim aplauzom.

Kao i svi prethodni laureati nagrade „Živojin Žika Pavlović“, i Marković je govorio o tom slavnom reditelju iz takozvanog crnog talasa, čija su mnoga dela za života bila u bunkeru.

„Bio je moj veliki uzor, ne samo u umetničkom, nego i u moralnom pogledu. Bio je to jedan stameni, nerazrušeni čovek, koji je pretrpeo strašna iskušenja , propgone… Bio sam student kada su u Domu omladine dva mediokritata reditelja rastrzala i predstavljala ga kao najveću opasnost za socijalizam. On je ih posmatrao tako da su oni su prosto iscureli pred njegovim pogledom“, prisetio se Marković.

Direktorka LKC-a Sanja Conić rekla je da LIFFE živi zahvaljući publici i rditeljima iz cele bivše Jugoslavije i da je njime Leskovac dobio brend.

„Ovaj glamur i ova veličina i rast festivala je zahvaljujući izdvjanju grada Leskovca“, rekla je između ostalog.

Umetnički direktor Lajfa Darko Bajić iz Beograda, koga Leskovčani svojatuju, kazao je da se u poslednje vreme snima mnogo filmova i serija i da su organizatori pokušali da dovedu glumce, ali nisu uspeli, te da će, kazao je, sledeće godine biti dobrih filmova i veći broj glumaca.

„Leskovac je ponovo vratio takmičenje i kvaliteti da ljudi iz nekada zajedničke državae ponovo razmenjuju svoja mišljenja i ideje i da tu razmsile šta je sve iza njih i šta je budućnost. Ono što mi želimo ovim festivalom i novim Umetničkim savetom, to je da osmislimo šta ostavljamo deci Leskovca. Ostavljamo jedan festival koji će se i dalje boriti za autorstvo, slobodu autorstva, izraza, reči, govora, za dobar film, a to ste vi za obih 14 godina prepoznali“, istakao je Darko Bajić.

Svečanom otvaranju LIFFE-a  prethodila je Izložba fotografija “40 godina filma Majstori, majstori” antologijskog reditelja Gorana Markovića u Narodnom muzeju Leskovac.

“Ove fotografije ne govore sve, ne govore jednu stvar, a to je da je taj film snimljen praktično besplatno, svi koji su radili na tom filmu nisu imali honorar i radili su to za svoju dušu“, prisetio se ovogodišnji laureta LIFFE.