Na 77. rođendan Narodnog muzeja Leskovac, koji se poklapa sa Danom pobede u Drugom svetskom ratu, u muzeju je danas otvorena izložba originalnih predmeta, novca i nakita iz velike rimske nekropole kod Male Kopašnice. Ova nekropola je, po broju grobova (oko 700), i bogatstvu otkrića, druga po značaju u Srbiji, odmah posle Viminacijuma.

Nekropola datira iz perioda između 2. i 4. veka. Izložbu je otvorio akademik, arheolog Vujadin Ivanišević, a najviše pažnje posetilaca privukao je nakit, sa kojim su pokojnici sahranjivani. Zanimljivo je da se ženski ukus za nakit, sudeći po pronađenim predmetima, nije značajno promenio do danas.

This slideshow requires JavaScript.

„Pronađeno je stotinak predmeta od zlata, srebra, gvožđa i kosti. Zbirka obuhvata veliki broj naušnica, prstenova, ogrlica, dijadema i minđuša. Nakit je izrađen filigranskom tehnikom, sa poludragim kamenjem, a staklene perle i zlatne ogrlice svedoče o bogatstvu i estetskoj rafiniranosti. Oblikovanje nakita i danas je vrlo slično“, rekla je arheološkinja Sonja Jovanović iz Beograda, rođena u Leskovcu.

Na tom mestu danas je novi autoput, Koridor 10. Kada prolazite pored Leskovca, odnosno, sela Mala Kopašnica, setite se da točkovi gaze preko mesta gde su davno živeli naši preci. Njihovi geni jesu i danas u nama jer oni nisu bili pravi Rimljani, već porobljen narod koji se kasnije pomešao sa slovenskim narodom.

Na kraju leskovačke kotline, gde počinje Grdelička klisura, postojalo je bogato, ali ruralno rimsko naselje, verovatno stanica pored rimskog puta. Samo nekoliko desetina metara dalje, 1960. godine izgrađen je savremeni autoput, čime je potvrđena pretpostavka meštana da se tu nalazilo rimsko naselje. Iskopavanja su otkrila više stotina grobova, a način sahranjivanja ukazuje na autohtono stanovništvo.

„Veliko iznenađenje usledilo je 2012. godine kada smo započeli nova istraživanja. Pretpostavljalo se da je nekropola iscrpljena, ali smo otkrili čak 700 grobova, delove puta, naselja i zanatski centar. Ključno je bilo otkriće rimskog puta. Na osnovu novčića mogli smo da datujemo njegovu izgradnju u 2. veku, a prepravku u 4. veku. Ovo je jedna od retkih nekropola koja nije opljačkana ni u antičko, ni u srednjevekovno, ni u savremeno doba“, istakao je Ivanišević, vođa arheološkog tima u kojem su učestvovali i leskovački arheolozi.

Prikupljeni materijal daje uvid u pogrebne običaje rimskog doba.

„U 2. i 3. veku dominirala je kremacija, dok su grobovi sa inhumacijom, odnosno, celovitim ukopom pokojnika, zastupljeni krajem 3. i tokom 4. veka. Oko šezdesetak grobova sadrži netaknuta tela“, objašnjava Jovanovićeva za Jugmediu.

Narodni muzej Leskovac već godinama priprema opsežnu publikaciju o Maloj Kopašnici, koja će istaknuti važnost ove nekropole, kako u domaćem, tako i u širem evropskom kontekstu. Zbirka nakita, po bogatstvu i celovitosti, uz rame je onoj iz Viminacijuma, jer su svi predmeti direktno povezani sa grobovima.

This slideshow requires JavaScript.

„Ovo je priča o Maloj Kopašnici, o predmetima i naselju iz rimskog doba u punom svetlu“, ocenila je Julijana Pešić, muzejski savetnik, arheološkinja i autorka izložbe.

„Dužnost svakog čoveka je da čuva sećanje na pretke, a stručnjaka da ih zaštiti od zaborava. Naš tim je uspeo da sačuva grobove koje bi ugrozila trasa autoputa. Svi predmeti su restaurirani, konzervirani i muzeološki obrađeni. Veliki doprinos u tome dala je koleginica Smiljana Jović“, zaključila je Pešićeva.

Pre otvaranja izložbe, održan je svečani skup na kome su direktor Narodnog muzeja Leskovac Nebojša Dimitrijević i predsednik Upravnog odbora Ivan Becić govorili o postignućima u protekloj godini i planovima za budućnost.