Okupe se momci iz sela,  jer je obavezno da ide neko ko je mlad. 

Vijori se srpska zastava pred odlazak u šumu, a sekira, dobro naoštrena čeka da poseče mladi hrast.

„Što ranije u šumu, to bolje“, kažu nam ovi momci iz Gornjeg Bunibroda koji su ugrejali i rakiju da nazdrave predstojećem Božiću za zdravlje i sreću.

Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. 

Badnjak preko dana stoji napolju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Potom se pali i pristupa se “džaranju”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.

A KO NIJE MOGAO U ŠUMU, KUPIO U CENTRU GRADA

Plato izmeđ robne i modne kuće Leskovac bio je prazan samo 4 dana jer su prodavce novogodišnjih bižuterija danas zamenili prodavci badnjaka.

Od 40 do 150 dinara po badnjaku, u zavisnosti od količine ukrašenog suvog hrastovog lišća. Prodavci iza imrpovizovanih tezgi se ne žale, prodaja, kažu, ide dobro.

HRIŠĆANSKA SIMBOLIKA BADNJAKA

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.