Sede po kafanama, ogovaraju, brinu tuđu brigu a jedu svoj hleb – tako je Leskovački glasnik još davnog 21. januara 1922. godine opisao Leskovčane, što se, istini za volju, ništa nije promenilo ni bezmalo vek kasnije.

“Ima žena i ljudi kojima je duševna hrana da što novo čuju i prepričaju i da koga ogovore. Njima je to jedan od glavnih poslova! Oni čak vrše i naročite posete pojedincima u tom cilju”, piše u tekstu pod naslovom “Ružni postupci”.

Danas se ogovara i na kućnim druženjima i na slavama i po kancelarijama i kabinetima, ali najviše na društvenim mrežama, zbog kojih bi se nepotpisani autor teksta verovatno na prvi dodir s njima – onesvestio.

“Vrlo je ružno kad se čuje da jedna prosta žena prepričava i ogovara, a kako li je tek kad to rade školovane žene ili po nesreći i ljudi, pa čak i oni sa školskom spremom i koji inače uživaju lep glas u društvu. Zato je sveta dužnost svih onih kojima je odvratno prepričavanje i ogovaranje da nemilice žigošu ogovarače i da se njih i njihovog društva klone, te da im se ne bi reklo: S kim si, onakav si”, piše u novinama iz 1922. godine.

Više na na stranici www.leskovackevesti.rs  gde ćete u ovom poučnom tekstu naići i na mudre misli o prijateljstvu, rodbinskim odnosima, odavanju državne tajne, a sve u kontekstu ogovaranja.

http://leskovackevesti.rs/nista-se-nije-promenilo-u-leskovcu-se-se-od-vajkada-gledala-tudja-ne-svoja-posla-vesti-iz-proslosti/