Pčelari u Pčinjskom okrugu će i ove godine biti uskraćeni za bagremovu pašu. Ova medonosno drvo dosada je dva puta izmrzavalo i time je praktično pokopana i poslednja nada optimista da će bar negde preživeti.

Bagrem je prema rečima Dragana Milosavljević, pčelara iz Vranja, prvi put izmrzao u vreme cvetanja šljive džanarike kada inače kreće njegova vegetacija iako se lišće još ne vidi na njemu.

“Drugi put se to dogodilo u prvoj polovini aprila kada su se temperature spustile i do minus sedam Celzijusovih stepeni. To je praktično i uništilo bagrem“, kaže Dragan.

On ističe da pčelari na severu Srbije već vrcaju med od uljane repice. Oni će da imaju sigurno i suncokretovu pašu koja dosada nikada nije omanula.

Za razliku od njih pčelari koji se nalaze na jugu Srbije mogu da računaju eventualno na šumsku i manju livadsku pašu neophodnu za održanje pčelinjih društava. Od velikog značaja biće i jasenova paša. Jasen je već počeo da cveta i dobar je medonoša. Za nekih sedam do osam dana koliko traje njegovo cvetanje skok bage ume da bude deset kilograma. Ova zaliha hrane biće dovoljna za preživljavanje do početka livadske paše.

“Ako jedne godine nema meda sledeće ćemo imati slabo razvijena pčelinj društva. Sada su na minimumu hrane i već su počela da ekonomišu. Zbog toga neće ići u razvoj kako treba.Tada imamo slabija društva jer slabije matica zaleže“, ističe Dragan i naglašava da ih većina pčelara u takvim slučajevima ne prihranjuje da ne bi povećavali površine pod leglom.

Ovaj iskusni vranjski pčelar upozorava da je kod nas mnogo pčelinjih društava skoncentrisano na jednom mestu i da zbog toga nisu racionalno iskorišćene sve raspoložive paše. Za razliku od nas pčelari u nemačkoj drže svega po trideset pčelinjih društava na jednoj poziciji, odnosno stajalištu. Takođe ističe da se u našoj zemlji još uvek ništa ozbiljno ne radi na podizanju površina pod medonosnim biljem koje bi cvetalo u julu i avgustu i pčelama obezbedili još jednu značajnu pašu.

“Za razliku od nas u Sloveniji su ove godine poseban akcenat stavili na na sadnju medonosnog drveća poput evodije, sofore i koelreuterije. Kada ovo drveće procveta pčele se naprosto ne odvajaju od njih”, ističe na kraju Dragan.