U okviru obeležavanja 20 godina od početka NATO agresije na našu zemlju, u petak će u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji grada Vranja biće održan javni čas.

Punih dvadeset godina posle bombardovanja, još uvek nije poznato kako je došlo do toga da se za napade NATO jedino u Srbiji koristi naziv „Milosrdni anđeo“.

Taj “anđeo” je ubijao decu, pokosio izbegličke kolone, gađao bolnice, škole, civilne objekte, uništio cela sela…

U nastavku pročitajte hronologiju najvažniji događaja tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine na jugu Srbije.

24. mart 1999.NATO bombardovanje SRJ zvanično je počelo 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije. Tokom narednih dana bombardovani su i veći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Podgorica, Sombor, Subotica, Herceg Novi, Luštica, Obosnik, predajnici sa TV i radio antenama i vojni objekat.

Prve rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.50 kada je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković. Zatim su bombe oko 20.05 pale na kasarnu u Vrbici, a zatim u 20.15 pogodile podzemni bunker u Kuršumliji kada je poginulo 12 rezervista i vojnika.

U ovom periodu bombardovan je i predajnik za emitovanje prvog, drugog, trećeg kanala radio-televizije Srbije, zatim prvog, drugog, 101, 202 kanala radio Beograda na Velikom Jastrebcu. Tu su pale dve bombe: jedna je pogodila zgradu u kojoj se nalaze razni uređaji i osoblje za održavanje veza prema Jastrepcu, dok je druga pogodila predajnik, visok 128 metara, koji se prelomio na nekoliko delova i pao preko zgrade. Zapaljen je i mali deo antene koja je prenosila signal za Mobtel mrežu.

25. mart 1999.
    U noći između četvrtka 25. i petka 26. marta bombardovan je Leskovac. Pogođen je magacin sa vojnom municijom u Arapavoj dolini, a od eksplozija i detonacija stradalo je oko 500 objekata. RTS je javljaoo da su u sedištu NATO-a proslavljali šampanjcem gađanje Leskovca, uz obrazloženje da je akcija uspešno izvedena. Grad je narednog jutra bio u srči do kolena, razbijena su sva stakla na lokalima i većini domova, a lokalna Televizija Leskovac javljala je da je policija u toj noći uhapsila dva maloletnika koji su pokušali da pokradu salon venčanica.

25. mart 1999.

Tokom agresije protiv SRJ, 26. marta 1999. godine, NATO avijacija je ciljala oko 40 ustanova i naselja. Vojni garizoni su bili glavna meta, posebno vojne ustanove gde su vojnici bili smešteni. Ni ostale vojne jedinice nisu pošteđene, ciljani su aerodromi, PVO i ostali odbrambeni sistemi, telekomunikacije i komandni centri.

4. april 1999.

U Kuršumliji je sa dve rakete bombardovan drvni kombinat.

5. april 1999.

U Vranju bombardovane kuće u neposrednoj blizini autobuske stanice. Poginulo 2 a teško ranjeno 15 lica.

U Nišu je bombardovana kasarna Stevan Sinđelić, zatim magacin Duvanske industrije, ambulanta fabrike i obdanište. Ovaj put pogođena je i vojna komanda i dečja klinika za rehabilitaciju. Oko 5:20 Niš je ponovo bombardovan. Pogođena je zgrada u širem delu centra. Oko 21:30 bombardovan je severozapadni deo grada.

U Aleksincu je u 20:22 bombardovan civilni deo grada. Poginulo je 11 lica, a 50 zadobilo telesne povrede. Uništeno je 700 stambenih objekata a znatno oštećena, pored ostalih i zgrada Doma zdravlja i Hitne pomoći.

6. april 1999.

Oko 11:00 sa 5 projektila bombardovano je Vranje. Oštećena je pekara i gradska bolnica, a jedan projektil pao je južno od grada. U Surdulici je projektilima pogođena osnovna škola.

7. april 1999.

U Nišu je oko 4:45 bombardovana fabrika „Jastrebac“. Raketa koja je pogodila fabriku pala je prvo na njen krov, zatim je probila dve betonske ploče i zaustavila se u dvorištu kuće udaljene 500 metara od fabrike. U dvorištu je napravila krater dubine 5 metara i prečnika 10 metara. U napadu na Niš pogođena je i fabrika „Fidelinka“ i glavna autobuska stanica u blizini niške tvrđave.

12. april 1999.Oko 11:00 ujutro bombardovan je putnički voz na pruzi Beograd-Solun u Grdeličkoj klisuri 15 kilometara od Leskovca. Treći i četvrti vagon su potpuno uništeni, dok su lokomotiva i prvi vagon ostali čitavi. Tačan broj poginulih i ranjenih do danas nije sa sigurnošću utvrđen. Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.

12. april 1999.

Oko 5:45 bombardovano je selo Izvor kod Pirota.

Oko 21:30 sa 5 projektila bombardovana je Kuršumlija, a pogođen je most na reci Kosanici.

Od 13:30 do 15:30 sati u trinavrata granatirana je kolona izbeglica kod sela Madanoj i Meja. U ovom napadu 61 lice je poginulo, a 36 ranjeno.

Kasetnim bombama gađano selo Pavlovac kod Vranja. Stradala jedna osoba a jedna teško povređena.

15. april 1999.

Oko 4:40 bombardovan je Niš, a pogođen je severozapadni deo grada.

16. april 1999.

Oko 3:00 bombardovano je Bukovo, predgrađe Boljevca. Oko 10:30 bombardovan je severoistočni deo Vranja.

18. april 1999.

U Kuršumliji bombardovan most i manastir svete Bogorodice.

19. april 1999.

Od posledica bombardovanja u Nišu poginula jedna osoba.

20. april 1999.

Gađano niško naselje Šljaka, 12 ljudi povređeno a 10 kuća uništeno a 12 teško oštećeno.

24. april 1999.Niš je ponovo na meti kada je centar grada pogođen sa 16 projektila, dok je bombardovanjem na području Leskovca oštećeno oko 500 kuća.
25. april 1999.Između 12:15 i 12:30 bombardovana je Surdulica, poginulo više od 9 civila uz veliku materijalnu štetu.
26. april 1999.NATO je uništio Sarajevski most u Grdeličkoj klisuri.
27. maj 1999.

Bombardovan autobus Niš ekspresa na relaciji Niš – Priština, kod sela Lužana, poginulo 60 civila, od toga 15 dece i jedna trudnica. Samo četiri civila preživela u prepunom autobusu.

6. maj 1999.

Napadnut je niški aerodrom.

7. maj 1999.14 civila ubijeno u bombardovanju kasetnim bombama u Nišu.
8. maj 1999.

U Nišu pogođen i teško oštećen Kameni most.

10. maj 1999.Dve ulice potpuno su izbrisane sa mape Medoševca kod Niša, posle bombardovanja tog sela 10. maja. Do temelja je porušeno 20 kuća, a više od 100 je onesposobljeno za stanovanje.
11. maj 1999.NATO bombardovao Niš, kada su povređeni potpredsednik Socijalištičke partije Srbije Dušan Matković, potpredsednik Veća republika Savezne skupštine Gorica Gajević i smrtno stradao pripadnik MUP-a Republike Srbije Goran Aleksić, vršeći svoju dužnost. Oštećen je železnički most kod Žitorađe, bombardovani mostovi u Grdeličkoj klisuri. Bombardovan je Vladičin Han i most na Južnoj Moravi, a život su izgubila dva lica.
12. maj 1999.Bombardovan Niš, 14 civila povređeno.
13. maj 1999.

Srušen nadvožnjak na auto-putu Beograd – Niš. Na Preševo ispaljeno 12, a na Leskovac tri projektila.

Neprijateljske rakete oštetile su Duvansku industriju, štampariju „Nova Jugoslavija“ i autobusku stanicu u Vranju. Raketiran most na Južnoj Moravi u Vladičinom Hanu, gde su oštećene kuće, škole, vrtić, a pogođen je i most kod Velikog Orašja.

24. maj 1999.Bombardovana elektroenergetska postrojenja kod Niša, čime je prouzrokovana nestašica električne energije.

24. maj 1999.Najmanje dva civila su poginula, a 10 lica povređeno u napadu na Aleksinac. Ispaljeno je sedam projektila na privatne kuće i industrijsku zonu grada.

Prilikom bombardovanja Ćenovačkog mosta na Jablanici kod Lebana tri osobe su poginule.

30. maj 1999.

Pogođena je specijalna bolnica za tuberkulozne bolesnike, starački dom, dva paviljona u centru za izbeglice u Surdulici, a živote je izgubilo najmanje 17 dece i nemoćnih staraca.

10. jun 1999.Zvaničnu obustavu bombardovanja saopštio je generalni Sekretar NATO Havijer Solana tek posle početka povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.