LESKOVAC – Predlog da se portreti najznamenitijih Leskovčana iscrtaju na  Gradskoj autobuskoj stanici izazvao je danas oprečne reakcije, a mi vam u nastavku teksta predstavljamo nekoliko naših sugrađana za koje smatramo da su, ne samo napravili svetske karijere, već i srčano promovisali grad iz kog potiču.

I dok mnogi popularni glumci i pevači nerado govore da su poreklom iz Leskovca, ovi ljudi su se time ili se i danas ponose, a pojedini  se, i pored vrtoglavih svetskih karijera, vratili da žive u ovom gradu:

ZVONKO MARIĆ – srpski fizičar i akademik (1931 – 2006)

Rođen u Bujanovcu, ali osnovnu školu i gimnaziju završio  u Leskovcu, koji je kasnije stalno pominjao i uvek mu se vraćao.

Predavao je u Institutu za nuklearnu fiziku „Orsej“ u Francuskoj. U više navrata boravio je i u Evropskom centru za nuklearna istraživanja Cern u Ženevi i u Institutu za nuklearne nauke u Dubni, u Sovjetskom Savezu. Njegova naučna delatnost posvećena je nuklearnoj, atomskoj i molekularnoj fizici, kao i problemima zasnivanja kvantne mehanike i statističke fizike. Objavio je više naučnih radova – i na srpskom i na stranim jezicima.

Ovom čoveku, koji je za sebe govorio da je Leskovčanin, srpska fizika duguje mnogo.

MIODRAG GLIGORIJEVIĆ – DRAGI BURE – čovek koji je u svetu proslavio leskovačko roštilj meso (1921 – 2006)

O njegovom kulinarskom umeću se nadaleko i toliko nadahnuto pričalo, da su tadašnji znameniti gosti Beograda i tadašnje Jugoslavije tražili da Bure spremi svoj čuveni roštilj specijalno za njih. Pripremao je roštilj i za Kadara, Gereka, Brežnjeva, Branta, Niksona, Žiskara Destena, Kartera i mnoge druge.

Poznata je priča o tome da su se u posebnom avionu koji je Britansku kraljicu prevozio do Briona, uz Bureta našli i ćumur i kvalitetno meso. Nije smelo da se improvizuje, i rezultati su bili izvanredni. Slavna gošća želela je da upozna čoveka koji je pripremio tako ukusnu večeru. “Mislim da nije u pitanju samo učtivost i ukazivanje pažnje domaćinu. Kraljica, princeza Ana i princ Filip, bili su iskreno oduševljeni i poželeli su da i u Beogradu, pred odlazak iz Jugoslavije, jedu roštilj“, pričao je svojevremeno Dragi Bure,  prisećajući se prve garniture državnika i diplomata koji su uživali u njegovim ćevapčićima, ražnjićima i ostalim specijalitetima.

Dr MIODRAG STOJKOVIĆ – genetičar (1964.)

Srpski istraživač iz oblasti genetike. U Leskovcu je završio osnovnu školu i srednju medicinsku, a kada je postao genetičar svetskog glasa, vratio se u svoj rodni kraj i na Hisaru otvorio uz pomoć lokalne samouprave Kliniku za vantelesnu oplodnju „SPEBO„.

Zahvaljujući svojim naučnim dostignućima, iskustvu i demonstraciji praktičkog izvođenja projekta, avgusta 2004. dobija dozvolu Vlade Velike Britanije da prvi u Evropi, i uopšte u zapadnom svetu, počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz takozvanih kloniranih embriona.

ZVONIMIR ŠIMUNEC – novinar i scenarista (1952.)

Novinar i višegodisnji dopisnik srpskih medija iz Grčke, autor brojnih radio i tv emisija i filmskih projekata.

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Leskovcu. U to vreme, profesionalno se bavio glumom u Narodnom pozorištu u Leskovcu, a kasnije i u Beogradskom pozorištu Krsmanac. Igrao i u kultnom filmu 70-tih „Nije nego“ Miće Milosevića.

Kao urednik, scenarista i voditelj realizovao je neke od najpoznatijih tv projekata kao što su “Nedeljno popodne”, ”Da pitamo zajedno” , Da te pitam”, i učestvovao u formiranju Trećeg kanala.

Poslednjih 20 godina živi i radi u Atini, ali na Leskovac nije zaboravio već se njemu vraća kroz megalomanski filmsi projekat „Zlatno doba Leskovca“ čije snimanje sa trenutno najpoznatijim imenima srpskog glumišta kreće uskoro.

NAĐA MARIĆ – svetski poznati psihijatar (1968.)

Načelnik je Odeljenja za naučno-istraživački rad i rane intervencije u psihijatriji (od 2009. godine) na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i docent na Medicinskom fakulteta Univerziteta u Beogradu (od 2010. godine).

Uz to Dr Marić je i generalni sekretar Udruženja psihijatara Srbije (od 2006. godine), predsednik Društva za biološku psihijatriju (od 2012. godine) i član Komiteta za edukaciju Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA). Rukovodila je Klinikom za psihijatriju u periodu 2011—13. godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Trenutno živi i radi u Beogradu ali uvek sa ponosom govori da je rođena Leskovčanka.