Ovogodišnja zima jedna od tri najtoplije, u Nišu i Vranju najtoplija od kad postoje merenja

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, zima 2022/2023. godine bila je  treća najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja. Toplije su bile samo zima 2006/2007. godine, kao i ona davna 1950/1951. godine – mada je ona bila za samo gotovo neprimetnih 0,01 °C toplija od ovogodišnje.

Zima je bila druga najtoplija u najvećim gradovima u Srbiji: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Inače, prvi put od kad postoje merenja, dva grada u Srbiji tokom zime nisu imala nijedan ledeni dan, a zimu su obeležili toplotni, a ne ledeni talasi.

Topla zima usledila je nakon druge najtoplije godine od kad postoje merenja u Srbiji.

Podsetimo, meteorološka zima razlikuje se od kalendarske, i traje od 1. decembra do 28. februara.

Foto: printscreen RHMZ

I u ostatku Evrope je bilo toplo. Prema podacima Copernicus Climate Change Service, ova zima bila je druga najtoplija i u Evropi, a toplija je bila jedino zima 2019/2020. godine.

Temperatura

Ovogodišnja zima, po izveštaju RHMZ, bila najtoplija jedino u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, ona je bila druga najtoplija u čitavom nizu gradova: u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kraljevu, Požegi, Sjenici, Nišu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Vranju i na Paliću.

Foto: printscreen RHMZ Prostorna raspodela srednje godišnje temperature određena metodom percentila

Sva tri zimska meseca imala su tskozvsne toplotne talase, kako se u klimatologiji nazivaju periodi sa temperaturom znatno iznad normale. S druge strane, u Srbiji je zabeležen ukupno jedan talas hladnoće tokom čitave zime – samo na Kopaoniku, i to samo od 5. do 9. februara.

Decembar i januar su zauzeli druga mesta na listi najtoplijih u Srbiji od kad se vrše merenja. Decembar 2022. godine bio je rekordno topao na 6 lokacija sa zvaničnim merenjima, uključujući tu i Beograd, gde postoje podaci sve do 1888. godine.

Foto: printscreen RHMZ – Prostorna raspodela odstupanja srednje godišnje temperature za referentni period 1991-2020. u (°C)

Velike promene

Klimatske promene dovode i do neprijatnih presedana, koji nam mogu promeniti sliku vremena u Srbiji na koju smo tokom života navikli.

Naime, ovogodišnja zima bila je i prva od kad postoje merenja u kojoj ni u Novom Sadu i Zaječaru nije bio zabeležen nijedan ledeni dan, odnosno, nijedan dan u kojem je maksimalna dnevna temperatura bila ispod nule. Takav rezultat dobijen je na ukupno 11 lokacija sa zvaničnim merenjima širom zemlje.

Brojni gradovi imali su rekordno mali broj dana sa mrazom, tj. dana kada je minimalna dnevna temperatura ispod nule: Banatski Karlovac, Beograd, Sombor, Valjevo, Kragujevac, Smederevska Palanka, Požega, Negotin i Palić.

Beograd je imao samo 12 dana sa mrazom ove zime, od čega samo jedan dan tokom čitavog januara  (i to -0,1°C), što je rekord za januar od 1888. god.

Kopaonik je posebno imao rekordnu zimu. Naime, na ovoj planini je tokom januara bio samo jedan dan sa jakim mrazom (kada je minimalna dnevna temperatura ispod -10°C), što je najmanji broj dana za januar od kad se vrše merenja.

Ali nije samo do temperature. Merna stanica na Kopaoniku zabeležila je rekordno mali broj dana sa snežnim pokrivačem ove zime – samo 66. Mada je snežnih dana bilo manje, na Kopaoniku je takođe probijena i jedna nova barijera kada su u pitanju padavine: prvi put od kad postoje merenja, 20. januara 2023. je u toku jednog zimskog dana bilo više od 50 mm padavina.

Zimu 2022/2023. godine u Srbiji obeležili su, umesto mrazeva, ledenih dana i snežnog pokrivača, fenomeni kao što su toplotni talasi, dnevne temperature preko 20°C, temperaturni i padavinski ekstremi.

Ovako blaga zima nije izuzetak u nizu podataka, već je deo trenda. Naime, 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji došlo je od 2000. godine. Sličan trend se može zapaziti i na narednom grafiku za područje Evrope.

Takođe možemo videti da rekordi i ekstremi određenih pojava nisu zabeleženi samo u većim gradovima gde je povećan urbani efekat na vreme/klimu, već i u manjim mestima, na većoj nadmorskoj visini i na nacionalnom nivou.

Kada se pogleda karta odstupanja temperature za zimu 2022/2023 u Evropi, može se videti da je gotovo cela Evropa imala topliju zimu od proseka, pa ne iznenađuje podatak da je ovo bila druga najtoplija zima u Evropi. Takođe se može videti da je jedna od oblasti sa najviše izraženim temperaturnim odstupanjem bila jugoistočna Evropa, uključujući i Srbiju.

Evropa je jedno od područja sveta u kojima se trend zagrevanja klime najviše oseti, a jugoistočna Evropa je jedna od najosetljivijih regija Evrope, što potvrđuju i podaci iz naše zemlje. Pored navedenog podatka da je 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji došlo od 2000. godine, treba napomenuti i da je 9 od 10 najtoplijih leta i 10 od 10 najtoplijih godina u Srbiji došlo od 2000. godine, a za njima mnogo ne zaostaju ni prelazna godišnja doba – proleće i jesen.

 

Izvor: Portakilma101.rs , autor student meteorologije Miloš Milić

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare