Za nama je najtopliji mesec u istoriji merenja na globalnom nivou, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. U našoj zemlji istorijski rekord – srećom – nije oboren, ali se ovaj jul, prema izveštaju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jeste plasirao kao peti najtopliji jul od 1951. godine, piše Klima101.

Vrućine, podstaknute pre svega antropogenim klimatskim promenama i delimično prirodnim fenomenom El Ninjom,  širom sveta vinule su se u nezapamćene visine.

Bilo je za 0,33 °C toplije nego tokom jula 2019. godine koji je prethodno zauzimao prvo mesto na listi najtoplijih meseci od kad postoje merenja, to jest od četrdesetih godina prošlog veka. Sada je on pao na drugo mesto, a tu neslavnu titulu mu je preuzeo jul 2023. sa temperaturnim prosekom od 16,95 °C.

Slika još više zabrinjava kada se ovo uporedi sa predindustrijskim dobom.

Kako navodi Kopernikus, srednja mesečna temperatura bila je za oko 1,5 °C viša nego između 1850. i 1900. godine. Ovaj period meteorolozi koriste za poređenje kako bi oslikali koliko je masovno sagorevanje fosilnih goriva zagrejalo planetu.

To znači da smo se opasno približili kritičnom pragu iz Pariskog sporazuma kojim se teži da se globalno zagrevanje zauzda na 1,5 °C u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka. Slično je bilo i u junu koji je bio za 1,46 °C topliji.

Treba imati u vidu da je u pitanju tek dva meseca koja su došla zabrinjavajuće blizu naučno-utemeljenih okvira za ograničenje temperature i da se Pariski sporazum odnosi na temperaturni prosek tokom mnogo dužeg razdoblja od dvadeset godina, kakav se koristi za opisivanje klime.

Uprkos tome, situacija i te kako alarmira i treba da pokrene čovečanstvo na odlučniju klimatsku akciju.