Usevi ozimih strnih žita u Pčinjskom okrugu nalaze se u fenološkoj fazi intenzivnog bokorenja, dobre kondicije i dobrog zdravstvenog stanja. Na biljkama je razvijeno do četiri sekundarna stabla, a razlike na usevima nastale usled pomeranja rokova setve se polako izjednačavaju.

Dobrom stanju ozimih useva, prema rečima Nade lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, kumovale su meteorološke prilike koje su povoljno delovale na razvoj biljaka.

„Od oktobra meseca pa sve do sada imali smo vrlo povoljne meteorološke uslove za razvoj biljaka sa dobrim rasporedom padavina tokom zimskih meseci, pa je od 1. oktobra do14. marta ukupno palo oko 200 mm /m2. Najviše padavina bilo je u decembru 82,2/m2, a najmanje u februaru 25,8 mm/m2“, kaže Lazović Đoković i naglašava da se ozima strna žita trenutno nalaze u najotpornijoj fazi prema niskim temperaturama, tako da im ne preti izmrzavanje.

Ona dodaje da u usevima ječma dominira mrežasta pegavost (Pyrenophorateres na 5 odsto biljaka) dok su pepelnica i sočivasta pegavost ječma manje prisutne (Erysiphe graminis na 2 odsto). U usevima ozime pšenice je na malom procentu registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice, pepelnice žita i rđe. Na parcelama su, međutim, pristuni korovi, u ovoj vegetacionoj godini vrlo brojni, pre svega, mišljakinja, gorušica, palamida.

„Preporučujem proizvođačima da čim vreme dozvoli primene herbicidni tretman u cilju smanjenja konkurencije gajenim biljama zbog potrošnje vode i hraniva“, ističe savetodavac  za ratarstvo Lazović Đoković.

Iz vranjske Poljoprivredno stručne službe takođe poručuju ratarima da polako krenu i sa takozvanim zatvaranjem zimske brazde kako zemlja usled povećane temperature vazduha ne bi ostala bez vlage.

„Zatvaranje brazde izvodi se prvo na lakšim i peskovitim zemljištima pa zatim na težiim. Ulaskom na prevlažnu parcelu dolazi do zbijanja zemljišta i kvarenja njegove strukture.Ovaj posao je najbolje uraditi kada se vrh brazde prosuši i postane svetlije boje“, kaže naša sagovornica.

U ove svrhe najbolje je, prema njenim rečima, koristiti drljaču ili setvospremač. Drljača je poljoprivredno oruđe koje se koristi za ravnanje površine posle oranja, uništavanje izniklog korova, usitnjavanje i razbijanje pokorice. Dubina rada može biti od 2 do 10 cm što zavisi od tipa drljače. Od izuzetne važnosti je, međutim, kada se obavlja drljanje.

Osim što čuva vlagu, ova aktivnost će podstaknuti nicanje korova koja se mogu ukloniti tokom predsetvene pripreme. Provetrava se zemljište, razbijaju krtičnjaci, uklanja i razbija busenje. Zajedno sa drljačom se često koriste valjci koji dodatno ravnaju i usitnjavaju zemlju. Kada se istovremeno radi zatvaranje brazde i priprema zemlje za setvu najbolje je upotrebiti setvospremače. Radni organi ovog oruđa su perasti i mogu biti uski, široki i pojačani. Najčešće se kombinuju sa  zvezdastim valjkom kako bi se što bolje razbile grudve, izravnala površina i obrazovala fina „posteljica za seme“.