Za razliku od prethodnih godina ove jeseni je u optimalnom roku setve pšenice bilo dovoljno padavina i to je omogućilo poljoprivrednicima u Pčinjskom okrugu da devedeset posto površina pod ovom kulturom zaseju na vreme. Tome je svakako kumovalo i 80 mm padavina u novembru što je obezbedilo dovoljno zaliha vlage u zemljištu.

“Uslovi za nicanje pšenice, što se tiče temperature, su bili povoljni, ali ne i vlage u setvenom sloju.Klijanje i nicanje je usledilo veoma brzo nakon setve, ali veoma neujednačeno i nepotpuno. Padavine su trenutno od velike koristi za dalji rast posejanih ozimih strnina. One će omogućiti da zrna koja nisu ponikla poniknu i da strnine imaju dovoljno vlage za dalji rast i razvoj.”, ističe Nada Lazović Đoković, svetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

U setvi malo korišćeno sertifikovano seme

Prema njenim rečima setva pšenice je obavljena na oko 10.000 hektara u Pčinjskom okrugu što je za 25 posto više u odnosu na nekoliko prethodnih godina.U ovoj setvi je veoma malo korišćeno sertifikovano seme i to samo na oko 25 posto površina. Primena đubriva je svedena na oko 100 kilograma po hektaru, a na nekim parcelama je ova mera potpuno izostavljena. Zasejana pšenica i ječam se u zavisnosti od pimene agrotehničkih mera i rokova obavljene setve nalaze se u fazi razvoja od tri do osam razvijenih listova (BBCH 13 -18). Vizuelnim pogledom ozimimih useva ječma na više lokaliteta registrovano je prisustvo mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) i to na 3 do 4 posto biljaka. U usevima ozime pšenice nije uočeno prisustvo simptoma bolesti. Pregledom useva utvrđeno je prisustvo cikada (Cicadelidae) na 1 do 2 posto biljaka i biljnih vaši (Aphididae) na 6 do 8 posto biljaka i očekuje se smanjenje njihove brojnosti i aktivnosti zbog nastupajućih niskih temperatura.

“U usevima nisu uočene aktivne rupe od glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis). Poljoprivrednim proizvođačima se prpeporučuje redovan obilazak parcela sa ozimim usevima i ukoliko primete prisustvo aktivnih rupa od glodara iznad praga štetnosti (10 do 50 aktivnih rupa po hektaru za poljskog miša i 10 do 500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu) primene neki od registrovanih gotovih mamaka. Nakon primene mamaka obavezno treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

“Hladno razdoblje i niske temperature u prvoj polovini decembra omogućili su bolji nivo otpornosti na mraz te je većina useva u potpunoj fazi kaljenja u kojima ozime žitarice stiču otpornost na niske temperature kako bi izdržale uslove smrzavanja koji se javljaju tokom zimskog razdoblja mirovanja.”, kaže lazović Đoković.

Proces kaljenja bolji

Ona dodaje da je u poređenju sa prošlom godinom, proces kaljenja bio puno bolji i da bi bilo dobro da se ove niske temperature sa snežnim pokrivačem zadrže do kraja februara. Početkom prolećnog dela vegetacionog perioda najbolje bi bilo da temperature postepeno rastu i kada se stabilizuju iznad 5 Celzijusovih stepeni počinje nastavak prolećnog dela vegetacije pšenice, kada se nastavlja i vegetativna faza započeta posle nicanja, tokom jesni i zime.Ta faza predstavlja nastavak ukorenjavanja, formiranja čvora bokorenja, u kome počinje inicijacija bočnih izdanaka, kao i začetak bočnih korenova.