I dok su naučnci velikih i bogatih zemalja u trci za vakcinom protiv pandemije virusa korona ili Covida-19, koja je odnela već preko pola miliona života, a narod i političari licitiraju o datumu njenog izlaska iz laboratorija, još uvek se malo govori i piše o tome da je svet isti problem mučio i pre jednog veka zbog mnogo smrtonosnije „španske groznice“, „španskog gripa“ ili „španske gospođe“, kako su nazivali ovaj virus, mada on od gospodstva nije imao ništa. Bio je krvoločan i odneo, kako se pretpostavlja, trećinu ondašnje svetske populacije, odnosno, između 50 i 100 miliona, najmanje 10 puta više nego sam Prvi svetski rat.

Španska groznica harala je skoro dve godine i imala tri ubitačna talasa, s tim što je onaj prvi, u proleće 1918. godine, bio najblaži. U to vreme nije još bio pronađen penicilin, pa nije bilo ni antibiotika, pa su se, kao i danas, pacijenti lečili distancom, ako su se upošte lečili. Naučnici su tek 2005. godine, na osnovu analiza tkiva umrlih od te groznice, otkrili da je španksa groznica u osnovi imala virus N1H1, onaj koji takođe u osnovi ima ptičji grip, zbog koga smo opet bili jedno vreme u panici, doduše kratko.

Španska groznica se pojavila niotkuda i nestala skoro preko noći, bez vakcine i bez adekvatnog leka. Njene žrtve, za razliku od koroninih, bile su ponajviše mladi od 20 do 40 godina. Pridev ’španska’ dobila je samo zato što se u vreme njene pojave o njoj pisalo najviše u Španiji, zemlji koja je bila neutralna u Prvom ratu, pa su mediji bili slobodniji, dok je u drugim zemljama postojala cenzura kako se ne bi dodatno demotivisali ratnici i stanovništvo.

Ni do danas se ne zna koliko je Srbija izgubila stanovnika tokom španske grozince jer niko nije vodio evidenciju

Razne su teorije o tome gde je ona nastala. Neki istoričari navode Ameriku i kuvara u ratnom logoru u blizini svinjske farme, dok drugi tvrde da je virus u Ameriku stigao iz Kine, iz zemlje iz koje je je stigla i korona, odnosno, virus SARS-CoV-2.

Međutim, malo je izvesno da će Covid-19 nestati preko noći. Jer, oni koji su imali sreću da prežive nevdiljivog ubicu iz 1918. i 1919. godine, a procena je da je od španske groznice bilo bolesno oko 500 miliona ljudi, stvarali su u svoj organizam, za razliku od prebolelih od Covid-19, antitela. Procena naučnika je, naime, da se virus španske groznice izgubiuo preko noći jer su njegovi domaćini postali imuni na njega, odnosno, stanovništvo je bilo prokuženo.

Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da je čovek koji je preležao Covid-19 imun na njega najviše tri meseca, što je zastrašujuće i čini ga u tom smislu opasnijim od strahovite „španske gospođe“.

Sličnosti između dva virusa i dve pandemije jesu u simptomima, većim delom, a to su: kašalj, malkasalost, temperatura i slično. Razlika je u tome što je kod obolelih od ove groznice kašalj bio toliko jak da bi pocepao unutrašnje organe, pa je krv liptala iz nosa i usta. Međutim, kako saopštavaju epidemiolozi u ovom drugom talasu ili drugom piku prvog talasa, izvesno je da pored pluća, virus korona napada i bubrge i srce i druge organe. Ukoliko se ne nađe lek ili vakcina, postavlja se logično pitanje kako će igzledati drugi talas s prvim, pa drugim ili trećim pikom i neće li obolelima pucati unutrašnji organi, od kašlja ili od nečeg drugog?

Crna vizija, ali moguća. Jer, iako su od pronalaska penicilina prošle 93 godine, iako je nauka i tehnologija u oblasti medicine napredovala do neslućenih razmera za 100 godina, obeshrabruje sporost u pronalaženju leka ili vakcine protiv pošasti korone koja već osmi mesec vlada zemljinom kuglom.

Kažu da je tokom vekova i milenijuma svaka pandemija uzimala, ali i davala, menjala svet nabolje. Sem razvoja farmaceustke industrije i poljoprivrede i IT sektora, i bogaćenja vlasnika i kartela u tim granama, na vidku, za sada nema promena u smislu boljitka, tim pre ako pandemija potarje još godinu i po dana, koliko, bez malo, i španska groznica.

Za to vreme staće sve sada nama poznate privredne grane, ljudi će šetati ulicama gladni, a glad je pokretač revolucije, a retko koja revolucija je dobro donela, uči nas istorija.

Španska groznica odvijala se paralelno s ratom i u vreme kada je život ionako stao. Otišla je onda kada je trebalo zasukati rukave i obnoviti razrušeni svet, pa su se iz te potrebe razvile mnoge, pre svega industrijske grane.

Pošto nada poslednja umire, ostaje ona o brzom pronalasku vakcine ili leka. Jer život pod maskama gubi svaki smisao, žovot u prinudnoj i neprirodnoj izolaciji i distanci od čoveka čini biljku, razvija druge bolesti od kojih će, ponovo, korist imati samo farmaceutski karteli i psihijatri, naravno, oni koji prežive.

„Blago onima koji ne vidješe, a povjerovaše“

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.