Kažu da oko milion Srba svake godine letuje u Grčkoj, a jedna od omiljenih destinacija je Parga na obalama Jonskog mora. Najviše dolaze mladi, kako nam reče turistički vodič, tipičan srpski turista ima do 30 godina.

Do Parge možete ići sopstvenim prevozom, jer nama sa juga Srbije nije daleko – oko osam sati lagane vožnje, ako nema velikih gužvi na granici. Naravno, moguće je stići i autobusom, što traje oko dvanaest sati. Gradić pripada regiji Epir, koja se nalazi na granici između Grčke i Albanije. Veći deo Epira nekada je bio deo Dušanovog carstva, ali sama Parga nije.

Prva stvar koja upada u oči kada stignete u Pargu jeste tvrđava koju je izgradila Mletačka republika. Sa nje se pruža izvanredan pogled na gradić i more. Uspon do tvrđave iz 14. veka može biti naporan, pa se onima koji nisu u formi preporučuju kratke pauze u brojnim lokalima duž 64 stepenika koji vode do vrha. Sama tvrđava nije dovoljno uređena, uprkos atraktivnom položaju i istorijskom značaju.

Na njoj su vidljivi tragovi brojnih vladara – od Vizantinaca do Osmanlija – ali su Mlečani ostavili najjači pečat, kao uostalom i na arhitekturi cele varoši. Zbog toga Parga ne liči na tipičnu Grčku – više deluje kao da je preneta iz Italije. Male kuće duž tesnih ulica podsećaju na stare dalmatinske gradove, koji su takođe oblikovani u zlatno doba Republike Svetog Marka.

Najpoznatiji stanovnik Parge je Ibrahim-paša Pargalija (1493–1536), desna ruka sultana Sulejmana Veličanstvenog. Kao sina grčkog ribara, odveli su ga janičari kada su sakupljali decu za danak u krvi. Poput našeg Mehmed-paše Sokolovića, i on je postao jedan od najuticajnijih velikih vezira Osmanskog carstva. U seriji „Sulejman Veličanstveni“, Ibrahim-pašu tumačio je Okan Jalabik, pa je lik poznat naročito starijim gledaocima. U podnožju tvrđave, na samom pristaništu, nalazi se kućica za koju se veruje da je u njoj rođen čuveni paša.

Na pristaništu je glavna atrakcija veliko sidro, pored kojeg se turisti neprestano smenjuju u želji za dobrom fotografijom. U okolini se nalazi mnoštvo restorana s bogatom i raznovrsnom kulinarskom ponudom – od grčke i italijanske do kineske i japanske kuhinje.

Cene su nešto više u poređenju sa Olimpskom regijom, omiljenom među srpskim turistima, ali to je i očekivano za ovaj deo Grčke. Kada je reč o kupovini, ponuda nije naročito bogata – nema velikih trgovina, ali se mogu kupiti suveniri, garderoba… Izdvaja se odlična ponuda maslinovog ulja, po kojem je Parga čuvena. Podrazumeva se da treba probati ribu, razne plodove mora i poznata grčka vina.

More je tek posebna priča i ono Pargi daje posebnu draž. Postoje tri plaže, od kojih je svaka zanimljiva na svoj način. Krioneri je glavna plaža, smeštena pored luke i šetališta. Naspram nje nalazi se ostrvce Panagija s prelepom crkvicom, do koje se može doplivati ili stići pedolinom.

Valtos je najduža plaža u Pargi, smeštena ispod venecijanske tvrđave koju smo već pomenuli. Lihnos je udaljena nekoliko kilometara od centra i do nje se stiže kolima ili brodićem. Pošto je prirodno okruženje izuzetno lepo, ne čudi što legenda kaže da se upravo tu kupala boginja Afrodita.

This slideshow requires JavaScript.

Tirkizno plavo Jonsko more je nešto hladnije od Egejskog, što prija u vreme velikih vrućina. Tu su i ribice koje vole da „peckaju“, tj. grickaju vas za noge, posebno na mestima gde imate ogrebotine. To važi samo za one koji miruju u vodi – ako ste u pokretu, nećete ih ni primetiti. S druge strane, noći nisu preterano tople, pa se može spavati i bez klime. Buka može biti problem ako ste u centralnim delovima varoši, ali Parga upravo zbog živog noćnog života i privlači mlađe turiste.

Crkva Svetog Nikole nalazi se u centru gradića i dvorištem je povezana s osnovnom školom. Očigledno je da je prva škola bila formirana u okviru crkve. Tokom leta, školsko dvorište se koristi kao parking, jer je škola tada zatvorena. U tom kompleksu je i park s dečjim igralištem, pa porodice s malom decom mogu tu provoditi vreme ujutru ili uveče, kada nije velika vrućina.

Što se tiče izleta brodom, preporučuje se celodnevni boravak na Paksosu i Antipaksosu. Skakanje sa broda i poseta Plavoj pećini ostavljaju snažan utisak. Može se organizovati i izlet na Krf, ali kako to ostrvo nudi mnogo toga za obilazak, bolje ga je sačuvati za posebno letovanje – jedan dan je jednostavno premalo. Rekli su nam i da treba videti reku Aheron, preko koje su se, prema legendi, prebacivale duše preminulih u Had, i u kojoj je Ahila njegova majka kupala držeći ga za petu kako bi bio neranjiv. Međutim, pošto tamo nismo bili – o tome neki drugi put.

U Pargi ima turista iz čitave Evrope, naročito iz Engleske i Nemačke. Naravno, ima i Srba, ali znatno manje nego na obalama Egejskog mora. Trgovci ponešto znaju i srpski jezik, a na engleskom se bez problema sporazumevate.

This slideshow requires JavaScript.

U svakom slučaju, Parga je veoma privlačna turistička destinacija. Ko tamo jednom letuje, obično joj se vraća. Sreli smo naše ljude koji su bili više puta. Kao što reče jedan prijatelj: „Kad ne znam gde da idem u Grčku na letovanje – opet odem u Pargu i bude mi odlično“.