LESKOVAC/VRANJE – Od 13 predsednika i gradonačelnika na jugu Srbije samo se jedna žena upisala kao vodeća u svom mestu, koja je u isto vreme i jedina predsednica ogranka jedne političke stranke. Žene ne rukovode tamo gde se donose važne odluke. Nema ih u skupštinskim rukovodstvima i kabinetima, na mestima zemenika predsednika i pomoćnika gradonačelnika ni na direktorskim mestima gradskih preduzeća.
Za njih su, sa retkim izuzecima, rezervisana samo mesta direktora kulturnih i obrazovnih instutucija i ustanova i načelnica službi, tamo gde se ne barata velikim novcem.
„Trebalo je mnogo truda i mnogo rada u svojoj stranci da bi se nametnula za mesto predsednika opštine. Smatram da sam za kratko vreme mnogo uradila i da sam opravdala funkciju predsednika opštine“, priča Slavica Sotirović, predsenica novoformirane male opštine Vranjska banja i predsednica tamošnjeg ogranka DS.
Ni jedan od dva gradonačelnika na jugu Srbije, Leskovcu i Vranju, nema ženu kao najlbližeg saradnika, a nema ni zamenice predsednika skupština, na primer.
No, gradnačelnici Vranja Miroljub Stojčić i Leksovca Slobodan Kocić smatraju da su, baš žene privilegovane.
„Mnogo žena je na čelu kulturnih instucija i načelnica, kao što je, na primer, načelnica za gradske finansije i načelnica gradske uprave. To su važne funkcije. Žene su daleko odgovornije, savesnije i odanije od muškaraca“, priznaje Stojčić.
Sličan raspored ženskih funkcija je i u Leskovcu, pa se ni Kocić ne slaže sa ocenom da žena nema na važinim mestima. „Svuda sam okružen ženama u gradskim upravama“, veli.
Ipak, ni u Vranji ni u Leskovcu ni jedna žena ne vodi javno preduzeće. Dragana Stošić je jedina koja se nalazi na viskopozicioniranom mestu direktora Direkcije za urbanizam i izgrdanju u Leskovcu.
„Morala sam da radim duplo više od muškaraca, da uložim sebe duplo više u svakom poslu koji mi je poveren da bi došla u sutuaciju da mi se povere odgovorniji poslovi“, komentariše prva žena direktor ove direkcije.
U manjim opštinama, poput Vlasotinca, Lebana ili Preševa, žena nema ni na ovakvim funkcijama.
„Izgleda da je ženama u manjim, patrijahalnim, sredinama teže da se izbore za svoje pozicije na rukovodećim mestima. Imali smo pomoćnicu predsednika opštine, ali je ona posle kraćeg vremena izabrala da bude direktor u kulturnoj ustanovi“, objašnjava Mića Stanković, predsednik opštine Lebane.
Žene u Skupštini Preševa bez malo čine trećinu, ali ih nema na važnim pozicijama, ako se izuzmu škole i kulturne ustanove.
„Ne bih rekao da su zbog toga krivi samo muškarci funkcioneri već i same žene kojima, čini se, nedostaje borbenost“, analizira Ragmi Mustafa, prvi čovek Preševa.
Psihološkinja Ivana Stanković iz Leskovca ocenjuje da je takva sutuacija odraz nasleđene tradicije.
„Sve je više aktivnih i zaintersovanih žena za društveni i funkcionerski angažman, ali, na žalost nema ih na mestima gde se donose važne odluke i dobijaju samo ono što im muškasrci dozvole. Moć je jaka i zavodljiva i muškarsci ne žele da je ispuste iz ruke“, ocenjuje Stankovićeva.
Slavica Sotirović, ipak, ima recept koji preporučuje ženama.
„Uzmite sve konce u ruke, onako kako to činite u svojim kućama. Jedino sam tako uspela da se izborim za ravnopravnost“, poručuje.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ako su vec „patrijahalni“ onda imaju vlast u svojoj kuci,da ne bude mnogo vlasti ako imaju i u drustvenom zivotu.