Mi na jugu živimo u getu, a sever je dobio neku vrstu aparthejda i mi sa tim moramo da živimo, rekao je Živojin Rakočević, novinar i predsednik UNS-a u jutarnjem programu K1 televizije gde je sa kolegom Milošem Garićem, urednikom sajta Kosovo onlajn komentarisao događaje na Kosovu i Metohiji.

On je izjavio da su Srbi na severu uživali do sada veći stepen slobode, ali su je u proteklom periodu izgubili.

„Prošle srede sam putovao od Mitrovice do Jarinja i na tom putu izbrojao 23 različita automobila kosovske policije. I vi vidite da je to okupirana teritorija. I na toj teritoriji vidite ljude sa prstom na obaraču u uniformama. I sa druge strane će se sigurno pojaviti otpor. I taj otpor se u najnesrećnijem mogućem obliku pojavio“, rekao je Rakočević.

On je dodao da će posle ovih događaja kosovski premijer Aljbin Kurti biti „opran“ a sve njegove akcije – rehabilitovan.

Rakočević je izjavio da nema više šta da se preda i da su svi ustupci Beograda doživljeni kao slabost i „ta slabost se surovo kažnjava“.

On smatra da će se ovi procesi nastaviti da ne treba da se zaboravi da kosovski Srbi imaju potencijal da prežive uz svoje svetinje i dubok potencijal trpljenja.

Naveo je i da za nesreću u Banjskoj se ne može isključiti uticaj nekih vrlo moćnih struktura „koje definitivno organizuju ovaj nesrećni balkanski prostor“, dodajući da se projekat Kosovo nalazi u završnoj fazi, što se tiče tih centara moći i službi.

Govoreći o Aljbinu Kurtiju rekao je da je kosovski premijer nacionalni ekstremista, ekstremni nacionalista i socijalni populista.

„Socijalna komponenta mu je propala, ostao mu je ovaj koncept u kom on završava nacionalne ideje. Međunarodna zajednica nipošto neće da se zameri albanskom nacionalizmu i tom ekstremizmu, jer je to njihov projekat i neće učini ništa da ga zaustavi. To je potpuno jasno“, ocenio je Rakočević.

On je izjavio da su strah i opreznost način života na Kosovu, a da u protekle 23 godine ni Albanci koji su većina na Kosovu ni međunarodna zajednice nisu izgradila institucije na Kosovu.

Smatra da se na Kosovu institucije neće napraviti, a pozivi Srbima da se integrišu znači da se odreknu svoje slobode i „pristanu na model OVK i albanske slobode, na šta mnogi Albanci ne pristaju“.

Dodaje i da ljudi na Kosovu žive u jednoj vrsti ideologije totalne nezavisnosti, ali će mnogi jedva dočekati 1. januar da beže prema svojim porodicama i rođacima koji su otišli sa Kosova.

Kaže i da se Aljbin Kurti plaši promene te politike jer „kada ne bi bilo gvozdene zavese na Merdaru i sada na nesreću našu na Jarinju i Brnjaku taj sistem bi izgubio smisao, jer ne radi ništa“.

Rakočević je izjavio da su sve neprirodne granice propale, a na sadašnjim granicama je zaticao ljude koji su vrh kriminala i prolaze bez problema, normalni ljudi i knjige, štampa ne prolaze, a novinarki javnog servisa Svetlani Vukmirović je zabranjen ulazak na Kosovo“.

Miloš Garić rekao je da se na Kosovu desila velika tragedija i za porodicu policajca Albanca koji je stradao i za srpske porodice koje su ostale bez svojih članova u događaju koji nije do kraja jasan.

„Šta se tačno desilo verovatno nećemo saznati nikada. Ono što je poznato je da je došlo do sukoba na ulazu u selo Banjska, u blizini manastira, da je tu bila grupa Srba koja je kod sebe imala naoružanje i da su se pojavili kosovski specijalci. Ko je prvi zapucao, ko se sa kojim razlogom tu našao, da li se ta stvar dogodila tako da je neko treći umešao prste, bojim se da ima elemenata toga“, rako je Garić.

On je dodao da smatra da je neko iskoristio stanje konfuzije na severu, posebno među grupama Srba koji su bili spremni da, sa stanovišta emocija pruže razumljiv otpor.

Međutim, kaže da nema racionalnog objašnjenja zašto se krenulo „na pet puta jačeg od sebe, na Kfor, Euleks, kosovsku policiju do zuba naoružanu“.

Smatra da je sve to rezultat meseci ogromnog pritiska, incidenata i sukoba u nizu, a da je na dnevnom nivou tenzija ogromna i teško izdrživa.

Kaže i da Srbi, posebno na severu Kosova imaju osećaj straha i neizvesnosti šta se može dogoditi i narednog sata, a ne dana.

U takvim okolnostima smatra da treba naći način da se dalje funkcioniše i spreče nove posledice ovakvog stanja koje je na ivici ozbiljnog vanrednog stanja.

„Jako malo imamo karata koje su upotrebljive. Sa druge strane su štihovi, kečevi i žandari. U našim rukama su dvojke, trojke, četvorke. Ali sa tim moramo da igramo pa i po cenu toga da znamo da ćemo morati da imamo teških dana pred sobom, posebno Srbi na Kosovu. A i da kompletna država bude spremna na to.

On zaključuje da ovo što se desilo nije odgovaralo ni Srbima na Kosovu, posebno Srbima na severu gde se sve to desilo, a ni državi Srbiji.

I da u ovom trenutku možemo da se oslonimo jedino sami na sebe, jer je već mnogo puta dokazano da je to jedino pouzdano.