Vladimir Perišić, mladi reditelj i prvi dobitnik nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“, ustanovljene ove godine, ocenio je danas da se novi srpski filmovi ne mogu izmišljati, a da se ne grade na temeljima jugoslovenskog nasleđa.

U okviru Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije (LIFFE), koji je sinoć otvoren u Leskovcu, danas je održana i konferencija za medije gde su utiske povodom te nagrade, osim Perišića, podelili i Kristina Paskaljević, supruga Gorana Paskaljevića, kao i mlada vajarka Nina Nedić koja je napravila statuetu.

Govoreći o filmskom reditelju i scenaristi Goranu Paskaljeviću, Perišić je istakao da je on bio jedan od, prema njegovim rečima, prvih nezavisnih reditelja koji su sami počeli da produciraju svoj film.

„Ranije su postojale državne produkcijske kuće, bile su pod kontrolom države u komunističkom sistemu. On je svoju slobodu i autorski rukopis gradio sa manjim budžetima koji su mu garantovali nezavisnost. A to je osnovna karakteristika i odlika autora“, kazao je i dodao da ga je jako obradovalo što je festivalski žiri odlučio da baš on bude prvi dobitnik pomenute nagrade.

Istakao je, takođe, da ga je dirnula ideja da se od ove godine uvodi takva nagrada, jer se na taj način neguju Paskaljevićevo nasleđe i trag u kinematografiji.

„Mi smo imali veliku jugoslovensku kinematografiju koja se raspada. Ono što je ona uspela da ostvari u građenju jedne umetnosti je potpuno skrajnuto“.

Na pitanje novinara Jugpress-a koliko je u današnje vreme moguće slobodno stvarati, objasnio je da se „sloboda izmišlja i uzima“.

„Ako me pitate o uslovima i okolnostima, oni ni u jednoj zemlji ne idu na ruku slobodi, iz prostog razloga što se sloboda ne daje već izmišlja. To je stvar na samim autorima, da odrasle i odgovorne osobe uzmu svoju slobodu i time svoju sudbinu u svoje ruke“, odgovorio je.

U svom radu i građenju identiteta, tvrdi, nije koristio jugoslovensku nostalgiju.

„Ja sam govorio o jednom nasleđu koje je zanatski i umetnički kvalitet jedne umetnosti“.

ŠTA PREDSTAVLJA NAGRADA „OTISAK GORANA PASKALJEVIĆA“

Miroljub Mića Vučković, kao član Umetničkog saveta LIFFE-a, obrazložio je da se nagrada dodeljuje za autentičnost i umetnike u razvoju.

„Ova nagrada ne treba da utiče i da potkupi žiri koji odlučuje o nagradama u Leskovcu. Mi smo osmislili da to bude izvan prve, druge, treće nagrade. Ona ne treba da bude dodeljena nekome ko oponaša ono što je Goran Paskaljević radio. Mora da sadrži humanost, duhovitost, radoznalost, nešto lokalno koje je prepoznatljivo u svetu“, objasnio je Vučković.

Program „U krupnom planu“  biće održan danas od 17 sati na prvom spratu LKC-a

Zapravo, kako je dodao, dodeljuje se kao „vetar u leđa“ nekom mladom autoru ili autorki.

Statueta koja će se dobitnicima Otiska Gorana Paskaljevića dodeljivati izgledaće svake godine drugačije.

Na tu ideju, naime, došla je Kristina, supruga ovog reditelja.

„Imala sam ideju da svake godine organizujemo konkurs i da svake godine bude neki drugi trofej, a da trofeji budu inspiranisani njegovim filmovima“.

This slideshow requires JavaScript.

Prva statueta izrađena je po ugledu na film „Tango Argentino“, jer je emotivno vezana za njega, s obzirom da su se u periodu snimanja istog njih dvoje upoznali.

Od naredne godine konkurs će biti organizovan na nivou cele SRFJ, a cilj je da se podstaknu i promovišu mladi vajari.

Prvu statuetu izradila je mlada vajarka Nina Nedić, kojoj je, kako je rekla, bila čast.

„Ovogodišnja skulptura je nastala iz razgovora sa Kristinom. Zahvalna sam joj na poverenju koje mi je pružila. Zapravo, inspiracija mi je bila ta njihova priča, pa sam iskoristila momenat iz filma kad je gospodin Hulio Popovič, junak iz filma, izvodio tu numeru“, objasnila je na kraju Nedićeva.