NIŠ – Jugu Srbije su potrebne reindustrijalizacija i što intenzivniji razvoj poljoprivredne proizvodnje, ocenjuje gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
Perišič u razgovoru za novinsku agenciju Jugmedia kaže da je Niš oduvek bio “prirodni centar” juga Srbije i da je svaki gradonačelnik grada na Nišava u obavezi da na neki način promoviše ceo region.
“Dugoročne planove bi trebalo razvijati na te dve opcije. To su, po meni dve okosnice koje bi trebalo da pomognu jugu Srbije da se vrati tokovima normalnog života, života sa dobrim prihodima, prespektivom koja se može ponuditi svojoj deci”, objašnjava prvi čovek Niša.
Na jugu Srbije se loše živi. Slaže se sa maksimom – što južnije, to tužnije.
Jug Srbije je najviše izgubio nedavnim ratovima
“Ljudi koji su sada na vlasti su najmanje odgovorni za tu maksimu. U nekom istorijskim razvoju, u Evropi, uvek je sever nekako bio razvijeniji, pa je tako i u drugim državama, ali su države uvek htele da naprve neku uravnoteženost kantona, regije, oblasti u celoj zemlji. Većina država je to upsela, mi nažalost – nismo.”
Jug Srbije je, ocenjuje, najviše izgubio “u svim onim haosima, ratovima i ludilu kome je Srbija bila izložena”.
“Izgubio je svoju industriju, poljoprivredu, privatizacija je dovela do toga da su kriminlaci i tajkuni pokupovali ono najvrednije na jugu Srbije i mi sada imamo jedan težak zadatak da zadržimo neke ljude da ostanu tu da žive i rade, a da bi to uradili, moramo da im pružimo neku perspektivu”.
Perspektiva su samo nova radna mesta, objašnjava.
“Ne moramo se nužno vezivati za ono što je nekada po gradovima bilo, po čemu su gradovi bili najpoznatiji. Ne treba vezivati se zanči za pojednačne industrije, da li je to u Vranju bila industrija cipela ili drvno pređavački kombinati, kombinati u Nišu vezani za proizvodnju dizalica i mašina.
Ipak, ne možete da prenebregnete postojanje infrastrukture i takvu vrstu proizvodnje, za šta postoje obučeni kadrovi. Samo je žalosno to je da je takva infrastruktira sada u očajnom stanju.”
Podseća da je Niš nekada imao moćnu elektronsku i mašinsku, industriju aluminijuma i gume.
“Duvnaska je davno prešla u druge ruke, ali kao što su sada došli razni investotori, nudeći poslove, odnosno, grane koje ovde nikada nisu bile atraktivne i aktivne”, objašnjava.
Budućnost u prerađivačkim kapacitetima
“Logično je da tamo gde dominira poljoprivreda proizvodnja, da se malo više pozabavimo prerađivačkom industrijom, Bolje je izvesti teglu džema, nego kilogram kupine. To je uvek pristup koji treba imati, Bolje izvesti finalni proizvod nego poluproizvod ili sirovinu.”
Niš doživeo tektonski privredni poremećaj
“Predstoji jedna teška borba da se Niš vrati na stazu stare slave. Nekada je Niš imao 50.000 industrijskih radnika, danas 5.000. To sve govori o tome šta se desilo. To nije bio zemljoters već tektonski poremećaj. U zadnjih 20 godina Niš je izgubio 20.000 radnika”.
U Niš je za 19 meseci investirano izmedju 25 i 30 milioan evra, u fabrike, broju zaposlenih i gledano kroz prihodovanja grada.
“Došao je Džonson elektrik, od malih ivestoitora nekoliko stranih i domaćih investotora. Džonson će zaposliti preko hiljada ljudi, ove male su zapoislile su preko tri stotione ljudi, otvorena jedina reciklaža opasnog elektronskog otpada na teritoriji nekadašnje Jugosvioje, to je E reciklaža. U toku su pregovori sa još nekoliko investitora”, nabraja Perišić.
Postoji plan pomoći poljuljanim ginatima.
“Treba uvezati republička sa lokalnim preduzećima, kao što se pomglo FAPU, da s epomogne i drugima. Recimo, Želetnice Srbije bi mogle da pomognu Vin Lokomotivi i Vin vagonki i za remenot i za proizvodnju novih vagona. Potrebno je sugurno u nekim segemntima da interveniše država”.
“Ima tu dosta ideja, pokušavao sam sa svojim timom da napravim strateške ciljeve, govorili smo o poljoprivrednoj berzi i izradi logističkog centra, kargi centra na aerodromu da bi mogli proizvodi sa poljoprivreden berze da se brzo izvoze. Moraju se, međutim, promeniti navike i mora se promeniti odnos države prema poljoprivrednicima.
“Moj posao je da tražim za ovaj grad što više investicija, da što više novca uđe u ovaj grad. To će raditi svi predsednici opština, gradonačelnici. Ja zaista mislim da je Niš prirodni centar jugoistočne Srbije, i kao lider u razvoju regiona mora da on povuče da bi svi dobili svoj udeo u tome”, ističe Zoran Periđić, gradonačelnik Niša.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
pocni nesto da radis Perisicu, nemoj samo da pricas ono sto i vrabci u nisu znaju
Leskovac je prirodni centar juga Srbije, a vi iz Niša gledajte svoja posla i prestanite da nas više uništavate
Tako je komsija.
Podrzavam!
Covek ocigledno nema pojima, sta je to priroda i kako se odredjuje njen centar.
Geografsku kartu verovatno ima, ali bi zaista trebali da mu kao poklon iz Leskovca, posaljemo jedan sestar. 🙂
Perišiću, pozdravio Vas bata Magični 🙂
Siti smo laznih obecanja,tako je bilo i sa demokratima,a ovi sada jos vise obecavaju,od silnih rekonstrukcija vlade i novih izbora,a sada i glad za lokalnu vlast,nemaju oni vreme za dobobit gradjana,sada je naredu podela fotelja.
Gospodine Perisicu, nema, ali stvarno nema sta vise da se uzme od Leskovca … Jedino dusa.
Cini mi se da su neke fabrike iz Leskovca posle II WW preseljene u taj „prirodni centar Juga Srbije“. Leskovacki studenti izdrzavaju vase stanodavce. U nasoj bolnici rade lekari iz Nisa. Da ne pominjem Baneta, Gavru, Redzu, fudbalere Dubocice s kojima se ponosi Real sa Nisave …
E pa, dosta je bilo! Ne verujem da ce sadasnji „gradski oci“ prestati sa snishodljivom politikom prema Nisu, al’ ‘ajd da vidimo da li ce mozda buduci predsednik Vlade RS, kao pocasni gradjanin Leskovca pomoci svojim (unizenim) sugradjanima i barem nas malo otrgnuti iz niskog zagrljaja.
U pravu si Peco!
Dzaba se ovaj trudi i zapinje.
Mi si imamo naseg pocasnog.
Moz’ samo da ni pljune pod prozor. 🙂
Na jugu Srbije nista se nece promeniti,i ovi sada nista nece uraditi.Razlog toga je sledeci,gospoda poslanici zastupaju stavove svoje politicke partije,a trebalo bi dazastupaju interese gradjana i sredine iz koje dolaze.
Dok se to ne promeni zivecemo ovako,mladi odlaze ostaju stari i bolesni,industrija vise nije potrebna,vec staracki domovi i pogrebna preduzeca.Takvo je stanje na JUGU SRBIJE.