SVI manje vise poznajemo  političku situaciju u našoj zemlji i znamo njene interese i put kojim zeli da ide.Ukoliko se malo dublje zamislimo videćemo da politika ne radi nista kako bi omogućila najobičnijim građanima bolji zivot.Tu se naziru neki drugi interesi u kojima se gleda bogaćenje pojedinca i iskorisćavanje naroda.Pesimizam se uvukao u sve pore našeg društva.
Cilj politike u Srbiji je ulazak u Evropsku uniju.Kada pogledamo standarde u državama Evropske unije pomislimo da je to put kojim treba da se ide.Pomislimo da je Evropska zajednica ona koja ce nam poboljšati životni standard.

Ali da li je to stvarno tako?

Da li je istina sve sto kažu naži politicari?

Da li je put ka boljoj,stabilnijoj i jačoj Srbiji ustvari učlanjenje u EU?

Dugi niz godina u nazad Srbija pokušava da postane jedna od članica. Brisel, sedište EU, odgovara na to uslovima koji su , po meni neprihvatljivi ,ponižavajuci i teže ka destabilizaciji Srbije kao nezavisne države.

Činjenica je da EU ima dvostruke standarde.Primer je to što podrzava odvajanje Kosova od Srbije i njegovo osamostaljenje,a ne podržava odvajanje Katalonije od Španije.Jedna organizacija kao sto je EU ne sme da dozvoli sebi da vodi takvu politiku.
Politika dvostrukih standarda vodi ka sve većem nezadovoljstvu građana što dalje vodi prema nemirima,štrajkovima i drugim nemiliim scenama kojih se svaka država plaši .
Ono sto danas najviše plaši ljude u Srbiji jeste budućnost.Broj radnih mesta se smanjuje ,sve je vise nezaposlenih, ljudi sa kupljenim diplomama imaju prednost u odnosu na ljude koji su svoje diplome stekli ličnim radom.

Mladi koji su,ustvari budućnost ove zemlje,nemaju želju za radom.Razne rijaliti emisije podstiču njihovu letargiju.Dok na drugoj strani ,ljudi neadekvatnih kapaciteta kreiraju programe političkih stranaka za mlade.

Većina mladih ljudi koji završe fakultet odlaze iz naše zemlje zbog jako loše situacije.Oni koji ostanu traže uzaludno posao  dok sin ili ćerka nekog dravnog  funkcionera  lako dolaze do dobrog posla.

Dakle, ovde imaju prednost oni koji imaju novac.Nasa zemlja je svedena na takav nivo da mamini i tatini sinovi imaju prednost u odnosu na druge.

Današnja politika je takva da pošten čovek ne moze da prehrani svoju porodicu.I što je još gore,ne nazire se bolja situacija,bas na protiv,tonemo sve dublje i dublje.

Pitanje o kojem niko ne želi da priča je pitanje da li mladi učestvuju u procesu donošenja odluka na lokalnom i nacionalnom nivou.

Politika treba mlade ljude sa novim idejama,sa nekim novim stavovima,ljude koji su zeljni  toga da ovu zemlju dovedu do uspeha. Država je bogata onoliko koliko mladih obrazovanih ljudi ima.To su drzavni kapaciteti .
Zasto onda ne koristimo te kapacitete ?
Od vitalnog značaja je da mladi ljudi učestvuju u politici ,zbog toga moramo da ih zainteresujemo,moramo da uradimo nesto kako bi oni krenuli u tom smeru.
Pored svega toga mladi sa lično stečenim diplomama se brinu da li će  samostalno uspeti da nađu posao ili će to morati preko stranačkog zapošljavanja.
Stranačko zaposljavanje je jedan od najvećih neprijatelja, zbog toga sto prednost imaju stranke koje su na vlasti.Tako jedna većina intelektualaca ostaje bez posla, iako su možda oni obrazovaniji od drugih koji su dobili posao od stranaka na vlasti.
Sad smo tu gde smo i mladi nisu optimisti jer im se ne dozvoljava da rade.

Ovaj tekst je realizovan kao deo projekta „Pravo da znam“ koji je finansijski pomogao grad Vranje sredstvima dobijenim na konkursu za medije.