Petrovski post završava se sutra i na liturgijama u pravoslavnim hramovima pričestiće se vernici koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve, a budući da ove godine pada u petak i na Petrovdan se posti.

Ovaj praznik pomen je na stradanje svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.

Petar je rođen u mestu Vitsaida, na obalama Galilejskog jezera i bio je jedan od dvanaestorice apostola i nerazdvojni Hristov prijatelj i sledbenik.

„Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći“, kaže Jevanđelje po Mateju.

Nakon Hristovog vaznesenja i silaska Svetog Duha na apostole, propovedao je veru po Palestini, Siriji, Antiohiji, Maloj Aziji i Rimu, gde je dva puta boravio. Kao episkop proveo je sedam godina u Antiohiji i tada je za sledbenike Hristovog učenja nastao pojam hrišćani. Za vreme vladavine imperatora Nerona u progonu hrišćana uhvaćen je i bačen u tamnicu.

Pavle, koji se pre krštenja zvao Savle, rođen je u Tarsu. Bio je veoma obrazovan i imao je status građanina Rima. Pavle nije spadao u grupu prve dvanaestorice apostola, već u sedamdeset drugih apostola.

U mladosti je bio revnosan progonitelj hrišćana, vere koju su tadašnji Judejci smatrali za jeres. Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: „Savle, Savle, zašto me progoniš“, nakon čega je oslepeo. Savle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja.

Uzevši ime Pavle, od reči „paulus“ što znači mali, propovedao je hrišćanstvo na većem području Mediterana. Dvanaest poslanica svetog Pavla čini deo Novog zaveta.

Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pogubljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odrubljena glava, a Petar je razapet na krst naopačke. Na ikonama ova dva sveca predstavljaju se zajedno – Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.