Na popisu individalnih ložišta i njihovoj analizi nadležne službe grada Pirota radile su tokom prošle godine, i to je bio pilot projekat, koji je izrađen u saradnji sa USAID na projektu “Bolja energija”. Budući da je dobro urađen, po tom modelu radiće i druge lokalne samouprave, za šta je ova američka organizacija izdvojila 5 miliona evra.

Bojan Ivković, energetski menadžer u Gradskoj upravi u Pirotu, kaže da u užem gradskom jezgru ima oko 15.000 domaćinstava, ali da 12.000 koristi individualna ložišta. On je u ponedeljak, na skupu u Beogradu prezentovao rezultate, koji su veoma zanimljivi i kakve do sada niko nije izneo.

Od 2020.godine Pirot spada u treću, najvišu kategoriju po zagađenosti vazduha.

“Katastar je prvi potez koji treba da se uradi. Osim popisa, mi smo i identifikovali najveće zagađivače, a to su privatna ložišta i to ponajviše ona koja koriste ogrevno drvo i to na neadekvatan način, a jedan od neadekvatnih načinan je upotreba sirovog drva. Jer, po našim normativima, drvo treba da bude isečeno najmanje 6 meseci ranije od upotrebe, a veoma je važan i način njegovog skladištenja”, objašnjava za Jugmediu Ivković.

Takođe, kako je ustanovljeno, važno je i stanje toplotnih uređaja.

“Kod toplotnih uređaja najveći je problem njihova starost u proseku do 15 godina – kao što je peć ‘smederevac’, na primer, a oni su dosta zastupljeni. Pa tako imamo da su u upotrebi ta grejna tela stara i do, čak, 30 i 40 godina. Centralno grejanje, odnosno, kotlovi su drugi po broju zastupljenosti kao viši stepen korišćenja toplotne energije. I tu se koriste drva kao toplotni energent, opet na neadekvatan način”, objašnjava sagovornik Jugmedie.

Šta dalje?

Na osnovu tih podataka u sledećoj fazi bi trebalo da se dogradi katastar i da se postave merni uređaji.

Gas, kao ekološki prihvatljiv energent, je prošao kroz Pirot, ali u gradu ne postoje distributivne mreže.

“Imamo nekoliko mernih uređaja, ali potreba je za znatno većim brojem zbog bojeg monitoringa, da bi smo imali informacije gde je najveće zagađenje, kako bismo tu sproveli najveći broj mera, a među merama su – zamena energenata, zamena toplotne opreme, unapređenje postojeće opreme i, možda, edukacija građanstva da promene neke navike, ali svuda gde je postoji tehnička mogućnost i ekonomska opravadanost sprovešće se i povezivanje individualnih domaćinstava na daljinsko grejanje” objašnjava Ivković.

Namera je, naime, da se posle toga kroz sistem izvrši novi monitoring, odnosno, analiza da li su preduzete mere dale željene rezultate.

“Mi kao grad već 10 godina iz sopstvenih sredstava sufinansiramo mere energetske efikasnosti. S tim u vezi od 2021. godine sprovodimo veliki konkurs gde značajan deo zauzima i zamena toplotnih izvora, pa se drvo i ugalj menjaju sa peltom, toplotnim pumpama i solarnim kolektorima”, dodaje.

Inače, na sistemu daljinskog grejanja priključeno je 15 posto domaćinstava po stambenim objektima i 5 posto kuća.

BONUS VIDEO