Najnoviji rezultati PISA testiranja u Srbiji upućuju na alarmantnu činjenicu da je većina učenika trogodišnjih srednjih škola funkcionalno je nepismena.

Dok se neki možda nadaju boljem izveštaju, stvarnost je surova, i nailazimo na jaz koji otkriva da se u našoj zemlji i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti.

Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti i to je ono što treba da nas brine.

U poređenju sa 2012. godinom, u matematici, čitanju i nauci procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio.

Sa druge strane, na najvišim nivoima postignuća iz matematike je četiri odsto naših đaka, a OECD prosek je devet odsto.

Iz čitanja i naučne pismenosti, samo dva odsto naših učenika je postiglo rezultat na najvišim nivoima postignuća, dok OECD prosek iznosi sedam odsto.

 Antić: Ne znaju ćirilicu i latinicu

„Naročito je funkcionalna nepismenost problem u trogodišnjim školama.Ovde je veliki broj dece došao sa izuzetno slabim uspehom iz osnovnih škola, a to je jedan od parametara koji utiču na sticanje znanja u srednjoj školi, pogotovo u srednjim stručnim, trogodišnjim“, kaže za Blic Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

On se osvrnuo na veliki problem koji je prisutan kod srednjoškolaca ovih škola.

„Veliki broj učenika u trogodišnjim školama, ali i srednjim stručnim generalno ne zna ćirilicu i latinicu. Deca malo čitaju knjige, a to direktno utiče na to kako oni komuniciraju. Njihov dijalog je štur, nedostaje im elokventnosti u razgovoru jer ne čitaju lektire, a kamoli nešto van toga“, ističe on za Blic.

Kako napominje, samo čitanje lektire važno je zarad sticanja i razvijanja svesti o životnom iskustvu.

„Kada se analiziraju pročitana književna dela, to se radi sa razlogom da bi deca potom kao odrasli ljudi mogli da se snađu u životu. Vrlo retko će se desiti u da u trogodišnjim školama neko pokaže interesovanje zašto je nešto uradio neki heroj u lektiri. Tu je i odgovornost takođe i na osnovnim školama, jer nam deca u srednje škole dolaze sa vrlo lošim predznanjem“, govori Antić za Blic.

Ipak ističe da se krivac ne može tražiti ni u roditeljima, nastavnicima ili samo školi, jer se on, kako kaže, ne zna.

Rešenje: Minimalno opismenjavanje dece, nov plan i program

„Potrebno je da se deca makar minimalno opismene kako bi bila funkcionalno pismeni. Na tim PISA testovima oni ne znaju kako da odgovore na ona uglavnom praktična pitanja kako da se snađu u životu u nekim situacijama. Niko na tim testovima nije uradio ništa. Učenicima su ta pitanja nezanimljiva, nije im interesantno, i žale se da im je teško. Niti su voljni da išta urade, a motivisani tek nisu“, ocenjuje predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Napominje da zabrinjava podatak da se niko ne bavi kako promeniti nastavni plan i program, udžbenike, čitanke i osavremeniti ih.

„Prosvetni savet i Akademija nauka i umetnosti, kao i Ministarstvo prosvete Srbije po tom pitanju morali bi da reaguju, i nešto urade povodom“, kaže nam Antić.

Dobra praksa postoji

Ističe da neki primeri takve prakse postoje, ali da ih je potrebno usavršiti.

„Deca u trogodišnjim školama obično imaju dva dodatna časa maternjeg jezika, jer njima mora da se sažme gradivo dosta, a pored toga bilo bi potrebno da se nastava maternjeg jezika uveća kako bi bila opširnija“, govori Antić.

Kao primer on navodi razvoj literarnih i dramskih sekcija u ovim školama.

„Jedan od elementa sve više prisutnijeg vršnjačkog nasilja je to što i mi pričamo da deca ne čitaju. Lakše im je sve preko interneta gde je sažeto gradivo. Problem je i poklanjanje ocena, što ljudi ne shvataju da se loša praksa koja samo deci šteti, a potom i celom društvu“, podvukao je za Blic Antić.

Šta je PISA, i zašto je bitna

PISA (Programme for International Student Assessment – PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima.

Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.

Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima, a posle ciklusa 2025 studija će se raditi svake četvrte godine.

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škole i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.

Trenutno su dostupni rezultati za prva tri domena, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine.