Obraćamo vam se mi, meštani Donjeg Brijanja Leskovac, sela u kojem se voda ne podrazumeva. Možda nas nema na bilbordima, u izveštajima o „uspesima“ ili među prioritetima, ali mi i dalje postojimo. I znate šta nam fali? Voda. Ona obična, providna, bez boje, mirisa i ukusa. Za piće. Za život, navodi se u današnjem otvorenom pismu Gradskoj vlasti Leskovca i JKP „Vodovod“.

Pismo prenosimo u celini:

Pre nekoliko dana naši predstavnici obratili su se gradskoj vlasti sa molbom da se Donje Brijanje hitno priključi na vodovod Bojnik–Doljevac. Rešenje je lako dostupno — vodovodna mreža se nalazi na svega 150 metara.
Takođe smo, do tada, zatražili i cisternu sa pijaćom vodom, kako bismo preživeli leto bez rizika po zdravlje.

Odgovor koji smo dobili?
„Grad nema cisternu.“

I samo par dana kasnije — grad ima dve!
Cisterne kruže Leskovcem i snabdevaju građane pored već postojećih javnih česmi.
Mediji prenose: „Leskovac ne oskudeva s vodom“.

Naši stari bi rekli: „Da nije žalosno, bilo bi smešno.“

Zato javno pitamo:

Da li su naši životi manje vredni jer nas nema dovoljno na biračkom spisku ili ne glasamo „kako treba“?

Da li zaista verujete da ćemo ćutati dok gledamo kako voda teče — ali ne i do nas?

Da li je iko iz kancelarije ikada probao da pije vodu iz bunara, dok mu lekar šapuće: „endemska nefropatija“?

Dok gradske cisterne obilaze grad, mi gledamo u pukotine zemlje i čekamo da padne kiša.
Ne tražimo privilegije.

Tražimo ono što se u 21. veku podrazumeva — pravo na vodu.

Zato vas ne molimo.
Podsećamo vas da postojimo.
I da znamo šta znači nepravda, jer u njoj svakodnevno živimo.

U nadi da vam je savest jača od PR objava,
Srdačno (koliko možemo),
Meštani Donjeg Brijanja

P.S. Dok ovo pišemo, ne možemo a da ne pomenemo i naše komšije iz Šarlinca, Draškovca, Međe, Kutleša,Brestovca  I Lipovice— sela koja ćute, ali isto pate. I piju istu vodu — onu koju niko od vas ne bi sipao ni cveću.