Sretnimo se na Sretenje bio je naziv velikog protesta u Kragujevcu, na kojem su  okupili studenti, ali i drugi građani iz svih krajeva Srbije. To je bio skup na Dan državnosti koji do sada nikada nije viđen u istoriji Srbije.

Pismo studenta iz Kragiveca prenosimo u celosti:

Drage kolege, dragi građani,

Svi vi koji se osećate slobodni i slobodumni.

Dobro došli.

Pre svega bismo se mi, sa Univerziteta u Kragujevcu zahvalili studentima drugih fakulteta na velikom trudu i zalaganju da dođu ovde u ovolikom broju.

Sa nama su danas studenti i građani cele Srbije okupljeni oko iste ideje – ideje ozbiljnih društvenih promena koje počivaju na osnovnim vrednostima koje svi delimo.

Zajedno smo sa vama u ovom. I osim što brinemo o tragediji, pozivamo institucije na što brže i transparentnije delovanje.

Podsećamo još jednom da studenti jasno i nedvosmislneo traže ispunjenje zahteva od nadležnih institucija koje bi trebalo da očuvaju svoju nezavisnost i legitimitet.

Od novembra kada su počeli protesti prvo u Novom Sadu, a zatim u ostalim gradovima, nije došlo do ispunjenja niti jednog zahteva od strane nadležnih institucija.

Znajte da se danas srećemo u znaku broja 15 – 15 sati, 15. (feburara) za 15 žrtava.

Srećemo se na mestu gde je rođena srpska državnost – ovde u Kragujevcu.

Za nas studente, Sretenjski ustav mnogo je više od puke istoriografske činjenice.

U našem studentskom, paralelnom univerzumu, Ustavi postoje kako bi se primenjivale najznačajnije društvene vrednosti. Slovo bez primene, učili su nas, jalovo je. Tome svedočimo i danas.

Predstavljamo generaciju koja se i ne seća bilo koje druge i drukčije vlasti do ove.

Sretenjski ustav je podsetnik i opomena. Duh ovog Ustava, iskra je koja tinja u svima nama.

15. februara 1804. zborom u Orašcu, Marićevića jaruzi, Đorđe Petrović i njegovi ustanici razbuđuju usnulo srpstvo. Prvi srpski ustanak, ta pohvala slobodnom šumadijskom duhu, nije bio tek oružana pobuna protiv ugnjetavanja. Nadahnut njime, profesor Boža Grujović piše „Slovo o slobodi“.

Tom prethodnicom, Sretenjskog ustava, Grujović usklikuje:

„Tamo gde je dobro ustanovlenije zakona, gde je dobro uređena vlast pod zakonom, tu je sloboda, tu je voljnost. Tamo gde li jedan ili više njih po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju, no što hoće čine – nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, već onde pustailuk i ’ajdukluk, samo pod drugim imenom“.

Još tada je ukazivano da je vladavina zakona, preduslov slobode.

Gde smo danas, dva veka kasnije? Dva veka od kako je postavljen temelj moderne srpske države, na istom mestu zatičemo ruševine. I na tim razvalinama, požutelu i nagorelu hartiju, na kojoj se tek naziru slova. Slova koja proklamuju slobodu.

Zagledani smo u lica vođa Miletine bune, 1.000 seljaka, koji su oko Božića 1835, stigli u Kragujevac da od Knjaza traže ispunjenje onog što on uporno odlaže – da prihvati da je, po slovu zakona, Knjaževstvo, njegovo dostojanstvo, ali ne i njegova prćija.

Ova buna, ili demonstracije, kako bismo danas rekli, za nešto više od mesec dana iznedrile su Sretenjski ustav.

U tom kratkom roku, gotovo istorijskom trenu, napisao ga je čuveni Dimitrije Davidović, srpski Otac Osnivač.

Bez obzira na sve prigovore snazi Sretenjskog ustava, koje često ističu profesori – da je važio isuviše kratko, da se Srbija protegla preko svojih pravnih mogućnosti, da su bila obuhvaćena samo lična, a ne politička prava – radilo se zapravo o ustavnom aktu koji je bio jedan od najdemokratskijih u tadašnjoj Evropi.

Ustrojstvo moderne Srbije, zbog ovog pravnog teksta, moglo je biti daleko liberalnije od ustrojstva mnogih evropskih država.

Pogledom na to lice Srbije, od pre 190 godina, u ovo doba, doba kad se priroda budi iz zimskog sna, možemo da povučemo brojne paralele: Imamo ogromno narodno nezadovoljstvo, imamo zahteve da se ustpostave, to jest, vaspostave institucije, imamo tto da su sve poluge vlasti u rukama jednog čoveka. No, Kodža Miloš će, u istoriji srpskog naroda, ostati upamćen kao državotvorac.

Lako je hvaliti se, onako kako se to čini svake godine, u ovo vreme, na prigodnim svetkovinama – da smo ovim ustavnim aktom, između ostalog, proglasili podelu vlasti i finansijsku suverenost, da se njime pokušao zadati konačan udarac feudalizmu. I, na koncu, da smo formalno ukinuli ropstvo pre Francuske i Sjedinjenih Američkih Država.

Pokušaćemo zato podsetiti na pojedine norme Sretenjskog ustava koje se sad čine aktuelnijim no ikada. Navešćemo samo neke primere iz pera Dimitrija Davidovića, tada takođe mladog i učenog čoveka koji je i sam pokušao dati sopstveni doprinos vaspostavljanju srpske države.

„Član 47. Državni Sovjet motri i čuva, da se ni najmanjemu Srbinu nečini kakva ni bud nepravda; a gdi bi opazio, da se čini, a on će poitati i ukloniti istu nepravdu“.

Uklanjamo li danas nepravdu?

„Član 71. Členovi državnoga Sovjeta dužni su davati mnjenija svoja otkroveno, i istinoljubno, i nelicemjerno… Koji bi protiv ovoga postupao, već je sam po sebi zločinac, koga treba suditi i kazniti po zakonima“.

Govore li naši predstavnici i funkcioneri istinu?

„Član 80. Sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni ot koga u Serbiji, do od zakonika Srbskog; nikakva, ni veća ni manja, vlast u Serbiji ne ima prava, otvratiti ga od toga, il i zapovediti mu, da drugčije sudi, nego što mu zakoni predpisuju“…

Kakvo je naše pravosuđe danas?

„Član 82. Skupština narodna sastoji se iz sto najodabraniji, najrazumniji, najpošteniji i povjerenije narodno u najvećem stepenu zaslužujući deputata iz sviju okružija i svega Knjažestva Serbije“.

Sede li na našoj Skupštini danas najodabraniji, najrazumniji i najpošteniji među nama?

Borba za slobodu i pravdu u genetskom je kodu srpskog bića.

Pravda je, zajedno sa Bogom, za sada, samo zarobljena u himni i čeka na oslobođenje.

Ono neće doći uz pat nogu, obuvenih u vojničke čizme, sa punom ratnom opremom na leđima. Doneće ga pat nogu onih čija ramena nose glavu koja slobodno misli.

Da parafraziramo pesnika – čini se da je kraj zimskog sna, a java obvećava.

Srećno nam svima Sretenje i srećan nam Dan državnosti i da zajedno istrajemo u našoj borbi.

15.02.2025. Leta Gospodnjeg.