Teatarske sredine koje se s razlogom diče tradicijom vode računa o vlastitoj budućnosti. Oblici njihovog serioznog bavljenja sobom su različiti, ali se u suštini svode na edukaciju i što efikasniji put do onoga što je u teatru najvažnije – pozorišne predstave. Pokazalo se da ozbiljnost odnosa prema tradiciji podrazumeva i poseban odnos prema mladim stvaraocima. Tako je posvećenost mladima rezultirala vrednim estetskim pomacima u teatrima Nemačke (izuzetan primer je, recimo, Dojčes teatar), Velike Britanije, Austrije, Švedske, Poljske, Češke, a u Rusiji su pojedini značajni festivali – upravo zbog činjenice da je tamo broj mladih pozorištnika znatno porastao – svojevremeno napravili posebne festivalske programe za mlade. Baš ti festivali, poput „Nove drame“ u Sankt Peterburgu, prerasli su u internacionalno važne manifestacije.

Naravno da su ambicije leskovačkog Festivala mladih teatarskih stvaralaca velike, ali uspeh ovog projekta, koji je danas samo jedan od brojnih domćih festivala, zavisiće ne samo od posvećenosti njegovih organizatora, nego i od kvaliteta produkcije koja bude nastajala u Srbiji. Tačnije, od stepena odgovornosti domaćih pozorištnika prema mladima kao sopstvenoj budućnosti.

Festival je zamišljen kao pregled najznačajnijih ostvarenja mladih pozorišnih stvaralaca u sezoni. Predstave u kojima dominiraju mladi su, dakle, prostor za selekciju, a u konkurenciji za nagrade su najmlađe snage našeg teatra. Ne jedino nagrade, nego i sama činjenica da su odabrane predstave stvarali mladi ljudi, trebalo bi da budu i potvrda njihovog talenta. Od naše posvećenosti, ali i pažnje koju ovdašnja javnost bude posvetila Festivalu, zavisiće da li će Leskovac postati svojevrsno predvorje ozbiljnih teatarskih karijera.

PROČITAJTE VIŠE:

Leskovac centar kulture i u oktobru – PROGRAM FESTIVALA

Iako je, s razlogom, uvreženo stanovište da pojam mlade osobe podrazumeva mlađe od 30 godina, u konkurenciji na prvom izdanju Festivala biće stvaraoci starosne dobi do 35 godina. Razlog ovakvog redefinisanja pojma mladosti posledica je činjenice da šansu za ozbiljniji rad u srpskim pozorištima veoma retko dobijaju mlađi od 30 godina. Otuda će jedan od ciljeva Festivala biti da starosnu granicu u što kraćem roku vratimo u okvire svetskih standarda. I za to nam je, naravno, neophodna podrška domaćih teatara.

Želeli smo da ovogodišnjom selekcijom ukažemo na sve veću otvorenost Ateljea 212, Hartefak fonda (čija se misija širi i na region) te Šabačkog pozorišta za mlade stvaraoce, ali i na Kraljevačko pozorište koje mladim autorima ukazuje poverenje i – postiže zapažene rezultate, kao i na dugogodišnju posvećenost Kokana Mladenovića istraživačkom teatarskom radu s mladima, a koju je, ovoga puta, podržao Centar za kulturu Svilajnac. Zastupajući tezu da festivali u gradovima sa profesionalnim teatrima moraju (produkcijski) da podrže rad svojih pozorišta, u ovogodišnjoj selekciji je i festivalska produkcija Narodnog pozorišta Leskovac, nastala u koprodukciji sa Narodnim pozorištem u Prištini – praizvedba prvog komada veoma mlade spisateljice, predstava koja i tematski i na svaki drugi način podržava ideju iz koje je iznikao još jedan festival u Srbiji.

Draga publiko – i vi koji pripadate struci, ali i vi koji ste „samo“ ljubitelji teatra (a zbog kojih i nastaju predstave) – pozivamo vas da podržite Festival! Ne samo zbog decentralizacije kao važnog segmenta za razvoj srpskog teatra, no i zbog budućnosti pozorišta uopšte. Ta budućnost je, dabome, nepredvidiva i ne može da zavisi od samo jednog festivala, ali će postati barem malo izvesnija ako se zajedno posvetimo onome do čega nam je, valjda svima, suštinski stalo – razvoju mladih pozorišnih stvaralaca.

Neka nam je sa srećom!