Valentina Vukadinović iz Staničenja kraj Pirota pravljenjem banica u svojoj pekarskoj radionici čuva tradiciju

Pita od kora pečenih na ‘’SMEDEREVCU’’ obavezna na prazničnoj trpezi

Valentina Vukadinović, mlada tridesetdvogodišnja domaćica iz pirotskog sela Staničenje do sada je napravila banica toliko da nahrani sve Piroćance, a ovih dana, u vreme praznika, dnevno je imala je više od dvadeset porudžbina.  U svojoj Pekarskoj radionici “Tinine maštarije”, ima i mašinu ali ručno napravljene kore i ispečene na plotni čuvenog “smederevca”,  ne može ništa da zameni, a takvom ručnom izradom kora, ona je svojevrsni čuvar bogate tradicije pirotskog kraja jer posle kačkavalja i ćilima, banica je brend Pirota. 

Sa sirom, spanaćem, bundevom, jabukama, višnjama, kiselim kupusom, orasima, krompirom, pečurkama, sa sojinim ljuspicama, banica je pita koja je neizostavni deo pirotske praznične trpeze, a jedni banicu smatraju pirotskim specijalitetom  od testa.

„Sve ručno radim jer je najviše zainteresovanih za prave domaće, ručno napravljene pite koje se u mom selu ali i pirotskom kraju zovu banice. Banica se suče oklakijom. Zamesi se testo od brašna, mlake vode, soli. Podeli se na jednake delove – loptice a kako Piroćanci kažu kravajci. Zatim se suče, odnosno  testo razvlači oklagijom. Lopticu treba posuti brašnom i rastanjiti testo sve dok ne bude dovoljno tanko da može da se namaže fil. Fil pravim od domaće masti i domaćeg sira“, kaže naša sagovornica i dodaje da je glavni sastojak ljubav.

Naglaša da kada ima ljubavi može se govoriti o veštim rukama domaćice ali i tajnom sastojku koji svaka domaćica čuva za sebe. Valentinu smo u svojoj radionici radi uz muziku i voli svoj posao. Kaže da je pokušala da radi u trgovini, u nekoliko marketa ali da jedino zadovoljstvo vidi  u oblikovanju testa, jer je ovakav posao,kaže, inspiracija i sloboda.

Zato je svoju mini pekaru nazvala „Tinine maštarije“ u kojoj nastaju pored pita i slavske pogače, kore. A top proizvod je heljdina pita za koju je već nagradjivana na gastronomskoj manigestaciji “Dani banice”  u Beloj Palanci.

Ona pravi hleb, kiflice, krofne i kolače od heljdinog brašna koje je sve popularnije jer ne sadrži gluten.

„Kada sam pre osam godina učestvovala na manifestaciji “Dani banice” u Beloj Palanci, posetioci su bili znatiželjni da probaju „crnu“ banicu . Osvojila sam tada nagradu i učestvovala na beogradskom Big master-u, internacionalnoj gatronomskoj manifestaciji.  Dve godine kasnije, 2014. godine osvojila sam prvu nagradu u kategoriji integralne banice takodje  u Beloj Palanci“, priča nam pravi majstor za banice.

Na domaćem terenu, u pirotskom prigradskom naselju, Novi Zavoj na „Banicijadi“ lokalnoj manifestaciji koja postoji već deceniju, osvojila je prvo mesto dva puta zasluženo i opravdala svoju prvu nagradu u  Beloj Palanci. Dokaz da se dobar glas daleko čuje je to što Valentina  ima pune ruke posla.

Dobar recept za banicu se prenosi s kolena na koleno, a obično bake prenesu svojim unukama.

„Već sa 12 godina sam napravila svoju prvu banicu. Mnogo pre toga, na drugom kraju stola nespretnim rukama malene devojčice trudila sam se da i ja rasučem testo. Imala sam sreće da je moja baka bila domaćica za primer, pa sam mogla da učim od majke i  bake. Kada sam se udala, samo sam nastavila da usavršavam svoje znanje i razmenjujem iskustvo sa svekrvom. Svekar je zasadio heljdu i to među prvima u našem okruženju. Tada sam isprobavala recepte i sa heljdom“, kaže nam ova mlada, uporna i istrajna Piroćanka.

Tokom godine koja je za nama, može se pohvaliti da je od NSZ-a dobila sredstva za samozapošljavanje, kao i da je njen biznis plan dobio maksimalan broj poena.

„Pekaru sam zamislila kao porodični posao. Suprug Nenad je moja velika podrška i  radi dostavu, a oko pakovanja mi pomogne svekrva“, ispričala nam je naša sagovornica Valentina.

Foto: Privatna arhiva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar