Toga dana kada smo obišli manastir Sveti Pantelejmon u selu Lepčince, koji se nalazi na dvadesetak kilometara jugoistočno od Vranja, u prekrasnoj netaknutoj prirodi, tišinu su jedino svojim vozilom remetili pripadnici vojske Srbije koji su monahinjama manastira iz šume dopremili drva za predstojeću zimu.

I dok su oni istovarivali drva u krugu ove velike pravoslavne svetinje ljudi koji pomažu monahinjama u održavanju manastira su u tišini obavljali svoje poslove. Taj mir, Bogom blagoslovljen, oseti svaki dobronameran čovek čim kroči kroz kapiju ove drevne svetinje.

Ovo sveto mesto je poznato i kao celebno mesto, mesto mnogobrojnih isceljenja bolesti. Kroz istoriju i danas do javnosti stižu informacije o čudesnom isceljenju koja se dogode u ovoj svetinji. Zbog toga mu se vernici uvek iznova i iznova vraćaju.

Porta ovog manastira je uvek puna, 9. avgusta, na dan manastirske slave kada se služi sveta arhijerejska liturgija, obavlja rezanje kolača, prišešće vernika, nosi litija oko manastriske crkve, priređuje trpeza ljubavi i prigodan kulturno umetnički program.

Manastirska slava je ujedno i slava sela Lepčince. Na dan slave održava se i sabor. On je nekada trajao dva dana i jednu noć. U vreme kada je trajao ovoliko u manastir bi dolazio narod iz bliže i dalje okoline. Oni koji su bili zavetovani ovom manastiru okupili bi se ispred manastirske crkve da im sveštenik preseče kolač, a uveče bi počinjala igranka i trajala do duboko u noć. Posle završene igranke narod bi prenoćio u porti manastira da bi i sutra nastavio saborovanje.

Istorija kaže da je ovaj manastir nastao u 14. veku i da je od 1903. bilo žarište četničke akcije. U neposrednoj blizini manastira bila je granica sa Turskom koju su ilegalno prelazile čete srpskih komita. Petko Ilić, komita vojvoda koji je poginuo 1912. godine je po svojoj poslednjoj želji sahranjen u porti manastira Lepčince, a njegovi posmrtni ostaci su kasnije preneti u Staro Nagoričane.

Konak manastira Sveti Panteljemon u Lepčincu bio je na meti i bugarskog okupatora 1944. godine. Tada ga je bugarska vojska uništila manastirsku arhivu, komitsku odaju u kojoj je bilo mnogo vrednih eksponata i ubila monaha Merkurija.

Manastirski kompleks danas čini manastirska crkva, zvonik, konaci. Manastir danas poseduje 10 hektara zemlje.